Срећа у наследство
Добра вест: срећа у браку постоји! Амерички научници проучили су факторе од којих зависи осећај радости и задовољства животом. Резултат је премашио сва очекивања: 50% среће директно зависи од рођачких веза.
„Све срећне породице срећне су једнако, свака несрећна породица несрећна је на свој начин“. Мисао руског класика Лава Тостоја, после више од једног века, превазиђано је. Испоставило се да ниво среће и његова фреквенција директно зависе од рођачких веза. Како би доказали ову теорију, амерички научници су морали да прате судбину преко 150 брачних парова током четврт века. Они су дошли до закључка; основа срећног или несрећног брака је ипак генетичка. Другим речима, задовољство браком је наследно. И зависи од гена под називом 5-НТТ који управља нивоом серотонина, хормона среће, како га некад називају. Испоставља се да серотонин утиче на емоционалну реакцију човека на поједине догађаје у породичном животу. И на односе брачних другова.
Такозвани ген среће има две варијације: дугу и кратку. Власници кратких су најемоционалнији. И најнесрећнији у браку. Зато што врло бурно реагују на непријатности које се дешавају – често се љуте, праве скандале. Мада се искрено и радују нечем добром.
А они брачни другови који су имали дуг ген ретко су укључивали емоције и скоро их нису узимали у обзир када су формирали своје односе према породичном животу. Тачније били су задовољни браком. Испада да се породична срећа, бар на нивоу осећања – предаје с колена на колено. Значи, ако се утврди тачно колико су били срећни родитељи, може се прогнозирати и сопствена срећа у браку. Под условом разумног избора партнера.
У тачност тврђења америчких колега није сасвим сигурна Маргарита Аншина, потпредседник руске асоцијације за репродукцију човека, генерални директор центра за репродукцију и генетику ФертиМед.
- То што се тиче генетске предаје способности да се осети срећа, да тако кажемо, плашим се да је то нека сумњива ствар која је пронађена од стране истраживача под знаком навода, зато што се серотонин производи апсолутно код свих људи. У неким случајевима је то штетно. Има много препарата који су антагонисти серотонина и зато их примењују врло ретко. Први пут чујем да се хормоном среће назива серотонин. Обично су хормони среће енорфини. Они скачу кад човек осећа задовољство.
Тачније сунчање, слаткиши, спорт, смех – све то доприноси да се у крв избацује ендорфин, хормон који поправља расположење и даје осећај еуфорије. Ипак, ма како да се хормон среће зове, занимљива је друга чињеница: може и се бити срећан без обзира на наследност. На ово питање одговара психолог и психотерапеут Алексеј Борисов.
- Да, може! Наравно, постоји појам као што је породична историја и понављање ових породичних ситуација у свом животу. Ако су родитељи били несрећни, они то као врућу питу преносе својој деци. Али може се бити срећан без обзира на то. Све зависи од човека, од његових жеља, побуда, од психотерапије на крају крајева. Човек који иде код психијатра и расчисти са собом, мења се и постаје срећнији.
Ако нисте имали среће и нисте наследили позитивну личност, не секирајте се. Научници из читавог света су једногласни да су активни, добронамерни, уравнотежени и радни људи много срећнији. У сваком случају срећа се не може купити, мада се може оставити у резрви за тешка времена. Тако да, не одустајте од нових утисака, емоција и не дозвољавајте души да буде лења, јер срећа је свакодневни рад, посебно у погледу породичног живота.
Курјанов Љубова,
