Укратко о олимпијади
Реч олимпијада је прво имала друго значење: не Игре, већ четворогодишњи период међу њима. Почев од 776. године пре наше ере стари Грци су водили хронологију према олимпијадама, например, трећа година 146. олимпијаде. Током Олимпијских игара у читавој Грчкој су се обустављали сви ратови.
У древна времена нису сви могли да гледају Игре, као што могу данас. Гледаоци такмичења су могли да буду само мушкарци, слободни грађани, који нису прекршили закон. Женама је било забрањено да посећују такмичења. Изузеци су биле само свештенице богиње Деметре, за коју су на најпочаснијем месту стадиона подигли мраморни престо.
Традиција палења олимпијске ватре није старогрчка. Први пут је то било учињено на Играма у Амстердаму 1928. године,а традиција штафете олимпијске буктиње настала је на берлинској Олимпијади 1936. године.
Олимпијске игре су пре свега спорт, али је оснивач савременог олимпијског покрета барон Пјер де Кубертен укључио у програм Игара стокхолмске Олимпијаде 1912. године конкурс лепих уметности. Златну медаљу у категорији књижевност, зачудо, добио је сам барон де Кубертен!
20 хиљада мильа над морем
2014. године град Сочи ће постати полазни за остваривање уприличеног Олимпијади руског пројекта 20 хиљада миља над морем. Четири човека планирају да обиђу читаву земаљску куглу домаћим авионом-амфибијом ЛА-8. За 2,5 месеца експедиција ће савладати 60 хиљада километара, 90% од којих – над морем. Учесници пројекта ће летети над обалама четири континента, три океана и седам мора, те извршити јединствена научна истраживања технике и технологија, разрађених у Русији.
Маршрут путовања је већ састављен: из Сочија ће руски пилоти летети прво у Турску, затим ће ићи у УАЕ, Индију, Тајланд, Аустралију, Сингапур, Чиле, Бразилију, Венесуелу, САД, Финску, Француску и друге земље. Финишираће пројекат, изгледа, у Санкт-Петербургу.
Хидроавион ЛА-8 може да слети практично на сваку површину, као и да узлети, једно пуњење му је довољно за 3 000 км. Пројекат 20 хиљада мильа над морем је први трансконтинентални лет у хидроавијацији.
Рекордисткиње
Током читавог историјата Олимпијских игара највећи број медаља код жена су добиле скијашице – совјетска спортисткиња Раиса Сметанина и Италијанка Стефанија Белмондо. Обе су добиле по 10 медаља, али је Сметанина била прва. Италијанка је добила две златне, три сребрне и пет бронзаних олимпијских медаља. Сметанина, скијашка краљица, како је често називају, добила је четири златне, пет сребрних и једну бронзану медаљу. Међутим, тиме се достигнућа совјетских спортисткиња не ограничавају. Рекордни број златних медаља - шест - добиле су клизачица Лидија Скобликова и скијашица Љубав Јегорова. Између осталог, Скобликова је успоставила рекорд и по броју медаља, добијених приликом једне Олимпијаде 1964. године у Инсбруку - 4 златне медаље. Она је имала најбољи резултат у све 4 дистанце, при томе је у три (500, 1000 и 1500 м) обновила олимпијске рекорде. Између осталих, она ће бити један од амбасадора Сочинске олимпијаде.
