Руска индустрија ће борити за своја права у СТО
Повећати потражњу за квалитетном руском робом
Руски бизнис се спрема да брани своја права на страном тржишту. У првој години чланства у Светској трговинској организацији је регистровано 79 активних дискриминационих мера у односу на руски извоз у земље СТО. Ови подаци су изнесени на седници управног одбора Руског савеза индустријалаца и пословних људи (РСПП). Привредници сада намеравају да убрзају решавање спорова у регулаторним органима СТО и поднесу жалбе за сваку идентификовану протекционистичку меру.
Прво искуство учешћа Русије у СТО је показало да чланство у организацији не гарантује аутоматско искључивање заштитних мера руског извоза. Многе земље, покушавајући да заштите своје произвођаче, нарушавају правила. Лидер по броју протекционистичких мера је Европска унија, па онда САД, Индија и Кина, каже генерални директор Центра за међународну трговину (ЦМТ) Владимир Саламатов:
- Ове мере се, пре свега, примењују у области хемијске индустрије, металургије, производње цеви и других грана привреде. Поновно разматрање енергетских корекција, које примењује ЕУ за велики број наше робе, ће омогућити да се скине читав низ од ових 79 идентификованих мера. Задатак бизниса је да поставља питања, сарађује у процесу истраге, спрема досије. А, влада, на иницијативу бизниса, треба да одради неопходне правне послове у Светској трговинској организацији.
Привредници предлажу да се овај процес почне са разрадом специјалног прописа о узајамној сарадњи државе и бизниса по питањима СТО. Документ ће омогућити да се брже реагује на покушаје дискриминације руске робе у иностранству.
Што се тиче домаћег тржишта, овде се, према подацима РСПП, негативне прогнозе нису обистиниле. За годину дана чланства Русије у СТО, увоз робе из иностранства, изражен у погледу вредности, није порастао више од три процента. То значи, да није дошло до наглог прилива увозне робе на руско тржиште после ступања у СТО. Само неколико грана је мање-више осетило значајније последице. После године чланства Русије у СТО 86% руских предузећа, које је анкетирао РСПП, за сада нису осетили промене, али је то натерало компаније да размисле о повећању своје ефикасности, каже директор РСПП Александар Шохин:
- Већ много руских компанија сматра да чланство у СТО захтева измене по неколико позиција. На пример, у кадровској политици, повећању захтева за квалификације радника. 70% компанија сматра да је реална последица ступања у СТО повећана конкуренција.
Појединим секторима индустрије је потребна помоћ. То је, на пример, металургија, индустрија пољопривредних машина и пољопривреда. До 2020. године у Русији дејствује повлашћени режим, тако да још има времена за адаптацију ових грана на услове слободног тржишта, каже Александар Шохин.
- Имајући у виду да ће у Русији још око 8 година трајати прелазни период за низ позиција, ми имамо могућност да заједно са владом и законодавцима предузмемо мере за заштиту домаћег тржишта, који су у складу са правилима и нормама СТО и да оценимо њихову ефикасност.
Држава сада подржава гране којима је највише потребна помоћ, тако што надокнађује део трошкова за уплату камата за кредит. Машинска индустрија се може помоћи тако што ће се повећати царина на продукцију машинске индустрије до максималног нивоа, који је утврђен и налази се на списку обавеза које је Русија преузела са уласком у СТО, и то на територији целог Царинског савеза. Стручњаци, такође, предлажу да се направе и уведу технички прописи квалитета увозне продукције. То ће омогућити да се избегне јефтини увозни фалсификат и, уједно, повећа потражња за квалитетном руском робом на домаћем тржишту.
Татјана Голованова,
