Укратко о Олимпијади
+12! Нове дисциплине на Играма у Сочију
У поређењу са претходном Олимпијадом у канадском Ванкуверу, програм Игара у Сочију увећан је за целих 12 дисциплина. Појавиће се такмичења као скокови са скакаонице за жене и мешовита штафета у бијатлону, где ће спортисткиње учествовати равноправно са мушкарцима. Промене очекују и традиционалне видове спорта. Сада у штафети санкању и у уметничком клизању учествују читаве репрезентације. Тако у командном такмичењу у уметничком клизању учествоваће 10 такмичара – један пар, један дует и два појединачна такмичара. Победник ће се одређивати по укупном броју поена који сакупе спортисти једне земље. Публика ће први пут видети паралелни слалом у сноуборду. Победиће онај пар који најбрже савлада спуст. Још једно ново такмичење за сноуборд је слоупстајл, где приликом спуста треба превладавати препреке. Код скијаша ће се он такође појавити – спортиста ће морати да изведе серију акробатских скокова на скакаоницама, пирамидама, оградама, постављеним дуж читаве трасе.
Маратонац на аутомобилу и други куриозитети олимпијада
Историја Олимпијских игара зна мноштво забавних случајева који су се десили због проблема са спортским инвентаром. Тако у Калгарију 1988. репрезентација Јамајке у бобу је имала проблеме са возилом. Спортисти су се снашли – носили су боб на рукама и тако дошли до финиша. Овај случај су искористи затим сценаристи холивудског филма Стрми окрети. Други транспортни куриозитет десио се на Олимпијади у Солт Лејк Ситију 2002. године на такмичењима у скијашком спусту. Француском спортисти Пјеру Емануелу Далсену десила се невоља – отприлике 30 метара пред финиш изгубио је једну скију. Он се није збунио, балансирајући на једној нози успео је да пресече линију финиша. Резултат су урачунали и Француз је заузео чак 10. место! Ипак најуникалнији случај десио се на Играма 1904. у САД. Американац Фред Лорц је прешао већи део маратонске стазе колима! Спортиста се толико уморио за време трке да је један од навијача решио да му помогне и одвезао га скоро до самог финиша.
Црно море
Црно море на чијим обалама ће бити одржана Олимпијада 2014. године је исто оно којим су Јасон и Аргонаути пловили у Колхиду по Златно руно. Према једној од верзија историчара, догађаји библијског Потопа дешавали су се тамо где је сада Црно море.
Црно море је јединствено. Оно је једино на планети без тврдог дна, на њему скоро да нема острва, трова или стена. У Црном мору превладавају дубине преко 2 километара. Али само на површини на дубини од 150-200 метара има живота: и необичан вид планктонских алги које могу да светлуцају, и најмања ајкула на свету костељ која практично никада не прилази обали и једна од најстаријих риба – паук белац. У дубинама Црног мора због велике концентрације водоник-слудфида живи само неколико врста бактерија.
Зашто се Црно море зове црно? За то има неколико објашњења.
Турци који су покушали да покоре становништво обале наишли су на жесток отпор, због чека су назвали море Кара-Денгиз – црно, негостољубиво. Тобоже монрари су га назвали Црно због јаких олуја за време којих вода тамни. Али јаке олује на Црном мору се дешавају ретко и јаки таласи од преко 6 степени су најчешће 17 дана у години.
Једна хипотеза се заснива на томе што су сидра спуштена дубоко и задуго била прекривена патином црне боје због дејства водоник-сулфида.
Друго објашњење је везано са означавањем страна света помоћу боја, уобичајеним у неким азијским земљама, где је црно значило север. Црно море је северно.
