Сусрети са музиком
Велики фестивал Руског националног оркестра одржан је у Москви по пети пут. И као и раније на концерте оркестра под управом маестра Михаила Плетњова карту више су тражили већ на прилазу Конзерваторијуму и Сали Чајковски.
Да подсетимо да је Руски национални оркестар основао Михаил Плетњов 1990. године. У својој скоро 25-годишњој историји колектив је стекао међународну славу и несумњиво признање публике и критичара. 2004. године Руски национални оркестар је постао први у историји руских симфонијских колектив акоји је добио најпрестижнију музичку награду Греми.
Резимирајући резултате 2008. године, најугледнији часопис о музици у Европи Грамофон укључио је Руски национални оркестар међу 10 најбољих оркестара света. Да ли је могуће да тако свирају обични смртници – писао је лист.
Руски национални оркестар сарађивао је са водећим светским извођачима. Међу њима је Монсерат Кабаље, Пласидо Доминго, Хосе Карерас, Дмитриј Хворостовски, Гидон Кремер, Вадим Репин и многи други. Са оркестром су наступали најбољи диригенти савремености. Један од њих, маестро Кент Нагано, овако је говорио о Руском националном оркестру са којим је више пута наступао:
- Код Руског националног оркестра осећате врло упечатљив карактер. Својим свирањем оркестар вас подсећа да је руска култура једна од највећих у свету. Да, они свирају блиставо, да они су високи професионаци, да, у оркестру има много одличних солиста, али иза тога постоји и нешто више: традиција велике културе, која се чује у њиховом извођењу.
Онивач, уметнички руководилац и диригент оркестра Михаил Плетњов један је од најупечатљивијих савремених извођача који спаја необичан талентат пијанисте, композитора и диригента. Довитник Златне медаље на 6. Међународном конкурсу Чајковски у класи клавира пре него што је направио свој оркестар наступао је са соло прогамом на најбољим сценама света. Али после појаве Руског националног оркестара Михаил Плетњов практично је напустио каријеру пијанисте, посветивши се дириговању.
Програм Петог Великог фестивала Руског националног оркестра садржи мини-циклус посвећен композитору Араму Хачатуријану који би ове године напунио 110 година.
Велики предиван свет музике незамислив је бе његових дела, рекао је за Хачатуријана композитор Родион Шчедрин. Она су ушла у ризницу светске уметности 20. века. Ко од нас није у извесном облику осетио снажно деловање његове стваралачке индивидуалности.
На фестивалу у извођењу Руског националног оркестра чуле су се свите из прослављених Хачатуријанових балета Фајане и Спартак и свита из музке за драму Љермонтова Бал под маскама, чији одломак је отворио музички део овог програма.
- Традиционално у Великом фестивалу Руског националног оркестра учествују звезде класичне музике. Ове године то су француска пијанисткиња Елен Гримо, чувена канадска певачица Миша Бругтергосман, позната немачка виолинисткиња Изабел Фауст...
На једном од концерата Фестивала наступила је чувена Кремерата Балтика и њен оснивач, истакнути виолиниста Гидон Кремер, који свира на виолини Николе Аматија из 1641. године.
Руски национални оркестар те вечери представио је његов уметнички руководилац и диригент Михаил Плетњов.
Два истакнута извођача солирала су у пратњи Кремерате Балтике: Кремер у Баховој Уметности фуге, Плетњов у Хајдновом Концерту за клавир са оркестром.
У другом делу у извођењу музичара чула се последња соната за виолимну и клавир Бетовина и ла мажорнаја соната Шуберта.
- У паузи између два дела камерне вечери уз учешће Камерате Балтике могла је да се купи књига Гидона Кремера Позив мађионичара коју је припремио за Фестивал московски издавач НЛО. То је већ четврта књига овог музичара, дипломца Московског конзерваторијума, ученика Давида Ојстраха.
На конференцији за штампу која је претходила Фестивалу Руског националног оркестра, Кремера су замолили да исприча нешто о својој новој књизи.
- Тешко се сада формулисати све што је сазревало годинама и било кориговано у многим бесаним ноћима, рекао је музичар. Епиграф књиге је прилично кратак и свима познат: Није лепо бити познат. Сада се свуда траже имена која се продају. Количина је важнија од квалитета. То је глобална болест. У књизи се састоје размишљања на ову тему и на све што се тиче музичког живота што је ме пратило током деценија моје музичке делатности.
Не ради се о томе да будете тражени или мате успех. Ја необично поштујем Михаила Плетњова који на сваком свом концерту, на свакој проби, сваки пут кад дотакне клавијатуру или партитуру једноставно служи музици. Он је изузетак међу многим познатим именима која красе себе музиком. Он себе посвећује музици, каже Гидон Кремер.
Јелена Собољева,
