Велики успех кинеског извоза оружја
Победa на тендеру за испоруку противавионског ракетног система далеког домета војсци Турске, највећи је успех кинеског извоза оружја. У случају да уговор буде потписан, он ће, вероватно, бити највећи уговор у историји кинеског извоза оружја у иностранству.
Победу прослављају Кинеска увозно-извозна компанија прецизне технологије (CPMIEC), као компанија-продавац система и Кинеска аерокосмичка научно-ндустријска корпорација (CASIC) као њен произвођач. Они су успели да победе три конкурента: америчку компанију Raytheon, са њеним комплексом ПАС 3, Eurosam са системом SAMP/T Aster 30 и "Рособоронекспорт", који је нудио комплекс С- 300ВМ. Као што се често дешава у таквим случајевима, тактичко-техничке карактеристике комплекса су од другоразредног значаја. У првом плану су услови финансирања трансакције и брзина испоруке технологије.
Кинези су ишли на давање великих уступака у цени, смањивши је, у односу на почетних 4 милијарде, на скоро 3 милијарде долара, што је било од великог значаја за Турску, суочену са буџетским проблемима. Још важнија је била спремност Кине на максималну испоруку технологије, што су Кинези демонстрирали током својих претходних војно-техничких пројеката са Турском. На пример, `90-их, Турска је уз помоћ Кине лансирала своју прву балистичку ракету J-600T Yildirim. Ова ракета је заснована на кинеском систему В-611. При том, партнери турске компаније Rocketsan су биле исте те CPMIEC и CASIC.
Турско-кинеска сарадња у одбрамбеној индустрији је почела `80-их, а J-600T Yildirim није њен једини резултат. Кина је испоручивала Турској свој тешки ракетни систем WS-1. Касније, Турска је сама почела да их производи. Земље, такође, сарађују у производњи прецизних авио-бомби и ракета "ваздух-земља". Активан је програм ширења производње кинеских навођених бомби у Турској. У многе од ових пројеката су биле укључене и CPMIEC и CASIC.
Руске шансе за победу на конкурсу нису биле велике. Упркос порасту трговине, политичке односе Русије и Турске не карактерише висок ниво поверења. Русија, упркос жељи Турске, одбила је да на конкурс понуди свој најнапреднији С-400, предложивши уместо њега систем С- 300ВМ, који је у руским оружаним снагама намењен, првенствено, за противваздушну одбрану копнених трупа. Не постоји гаранција да би, чак и да је победила на конкурсу, Русија била способна да изврши тако велику испоруку технологија, у поређењу са Кинезима.
Главни конкуренти турским произвођачима су били Европљани са својим системом SAMP/T. Турска је потпуно економски зависна од Европе. Турска грађанска индустрија се развија у великој мери на бази европских инвестиција и технологија. Улога Европљана у развоју одбрамбене индустрије је такође од кључног значаја. Дуго времена, Турска је правила планове за улазак у ЕУ, иако ови планови нису дали резултата, односи са кључним европским земљама као што је Немачка, од круцијалног су значаја за Турску.
Утицај САД је био слабији, али ипак значајан, с обзиром на турско чланство у НАТО и одлично искуство са америчким системом противваздушне одбране Patriot. Можда је, један од разлога зашто је Турска одабрала кинески систем, била и жеља да покаже независност и мултиполарност своје спољне политике.
Питање будућег ПВО система Турске неће бити 100% решен. Кини и Турској предстоје сложени преговори о конкретним техничким параметрима трансфера технологије и модификација система према турским стандардима. Међународно искуство показује да такви преговори могу бити дуги и сложени. Турска - члан НАТО-а, има посебне обавезе по питању држања у тајности многих аспеката војне производње, јединствене за земље блока. Могуће је да током припрема комерцијалног уговора са Кином за набавку система, САД и ЕУ покушају да изврше политички притисак на Турску да раскине уговор. Ипак, победа на тендеру - веома је важан пробој Кине на светско тржиште оружја.
Василиј Кашин,
