ЕУ губи милијарде на пореским махинацијама
Европска Унија губи огромна финансијска средства због пореских манипулација. Према проценама Европске комисије због кршења правила плаћања, утаје ПДВ-а и пореске оптимизације ЕУ је 2011. године остала без 1,5% БДП-а, што износи скоро 200 милијарди евра. Према мишљењу ревизора, земље чланице треба оштрије да реагују на такве прекршаје, као и да поједноставе пореске системе, како би их учиниле што транспарентнијим.
Истраживање је спроведено у 26 европских земаља. Резултати су фрапантни. Експерти констатују да ако би се вратило оно што је изгубљено у пореским махинацијама, било би могуће решити све финансијске проблеме Грчке, Португалије и Ирске заједно.
Џиновски мањак настао је не само у кривичним радњама, него су коришћени и сасвим легални начини смањења пореза. Ту треба додати и губитке повезане са стечајем европских компанија, кашњења у плаћању и грешке у завршном рачуну. Ево мишљења Михаила Крилова, директора аналитичког одељења United Traders-а.
- У најскорије време доћи ће до великих разоткривања. У Европи се сада примећује тенденција враћања неоствареног пореза, фокусирана не само на законску основу тог повраћаја, него и на потребе буџета земаља, које показују мањак средстава. Када говоримо о повраћају пореза у ЕУ, то је политичко питање.
Свака земља у ЕУ сама одређује стопу ПДВ-а. Постоји само минимални праг основне стопе, који није мањи од 15%. Економска криза натерала је европске земље да повећају ПДВ. Ако је 2009. године просечна стопа пореза на добит била на нивоу од 20%, она је 2012. године порасла на нешто више од 21%. Тако је финансијски нестабилна Грчка повећала стопу чак за 4%, на 23%. Али значајнијег повећања прихода од ПДВ-а није било. Директор аналитичког одељења компаније Алпари Александар Разувајев тврди да је европским земљама потребан јединствени порески систем.
- Као у свакој економији, потребно је транспарентније законодавство. То се посебно односи на земље на југу Европе. Много је земаља, а привреда је практично једна, односно постоји извесна конфузија. Када не би постојала само јединствена Централна банка, него и јединствено министарство финансија, ситуација би била боља. Ако свуда буду важила јединствена фискална правила игре, све ће бити добро.
Европске земље најскупље кошта одлазак компанија у такозване пореске рајеве – офшор зоне. Економија ЕУ због њих годишње губи један трилион евра, што одговара седмогодишњем буџету целе Европе. Слобода кретања капитала унутар ЕУ ишла је у прилог компанијама неплатишама, наглашава Михаил Крилов.
- Европске компаније, као и друге, избегавају плаћање пореза путем мреже офшор фирми. Оне преносе приход у другу земљу, како би избегле плааћње пореза. Сасвим је добро позната чињеница да многи користе Холандију, као сигурну луку да изнесу средства на која би морали да плате порез. Најпопуларнија офшор зона међу европским компанијама и даље је Малта. Као офшор зоне користе се практично и све острвске земље, које имају пореске олакшице.
Европска предузећа, као и друге, избегавају плаћање пореза путем мреже офшор фирми. Они пребацују приход у другу земљу, како би се избегло плаћање пореза. Довољно добро је позната чињеница да многи користе Холандију као сигурну луку за пренос средства, на која би требало платити порез. Најпопуларнија офшор зона међу европским компанијама и даље остаје Малта. Као офшор зоне користе се и скоро све острвске земље, које имају пореске олакшице.
Татјана Голованова,
