Феђа Димовић: Случај Иље Горјачева је класичан пример како Србија полтронски поступа у односу на Русију
Феђа Димовић заједно са Гораном Петронијевићем ради у правном тиму који брани руског новинара, балканисту и политичара Илију Горјачева, у екстрадицији, а којег тражи Русија. Портал Модус Агенди замолио је адвоката Димовића да нешто каже о случају и неким интересантним стварима из његовој биографије.
- Поштовани господине Димовићу, ви сте члан тима адвоката Илије Горачева, који је тренутно изложен у Русиjи политичком прогону на политичкој основи. У међувремену, знамо Вас не само као адвоката, већ и као једног од оснивача популарне хип-хоп групе из Београда Београдски синдикат. Да ли можете да нам кажете нешто о том периоду свог живота?
Феђа Димовић: Адвокатура је моја професија, док Београдски синдикат представља идеју и принцип који ме опредељује као човека. Синдикат прожима све што радим у животу, па тако и саму моју професију. О Београдском синдикату се данас пуно тога зна, иако нас медији врло често бојкотују. Ми смо група која постоји већ 15 година и која иза себе има 3 студијска албума, неколико синглова, пуно значајних спотова и концерата. Прошле године смо успели да напунимо Београдску арену, која представља највећу затворену дворану у Србији са капацитетом од 20.000 места. У Србији има пуно људи који нас воле, али исто тако и оних који би нас радо избрисали гумицом. Оно што ми радимо често оставља дубок траг у људским срцима, јер ми све радимо из срца, а не из неке рачунице. То прави људи умеју да препознају и да се са тиме поистовете. С друге стране, они који у животу само гледају како да профитирају, па су у остваривању својих циљева спремни и да газе преко лешева, не разумеју Београдски синдикат. Због тог свог незнања многи од њих нас мрзе и спремни су да о нама шире најгоре неистине. У сваком случају, никога не остављамо равнодушним. Оно што је још важно рећи је да Синдикат није само обична музичка група, већ једна врста друштвено ангажованог покрета. Ми немамо било какве политичке аспирације, већ само жељу да мењамо свет око себе на боље. Угледамо се на наше међусобно пријатељство и заједништво и желимо да га пренесемо на целокупно друштво у Србији. Наш је слоган СВИЗАЈЕДНО – који је због симболике намерно написан са правописном грешком.
Београдски синдикат покреће политичка питања. Каква су ваша политичка уверења или можда сте заузели неутралан став?
Феђа Димовић: Наш мото је “Ни лево, ни десно, већ право у месо” – што смо објаснили у нашој песми “Они су”, која је иначе веома популарна у Русији. Ми са политиком имамо везе само у смислу да критикујемо њене лоше стране, као и људе који се баве политиком. Много се више бавимо системом вредности, који би требало да буде универзалан за све људе, без обзира на њихово политичко убеђење. Љубав, пријатељство, солидарност, родољубље, пожртвованост, поштење…то су вредности за које би требало да се сви залажемо. Свесни смо да многи мисле да смо ми политички бенд, јер смо у неколико песама оштро критиковали скоро све српске политичаре. Међутим, Синдикат има много више песама које промовишу неке лепше ствари, о којима сам претходно говорио. Поготово смо на последњем албуму “Дискретни хероји” потпуно изашли из оквира дневно-политичких дешавања и директно се обратили људима, са поруком да су најважније оне промене које долазе из самог човека. Ми смо за револуцију духа, а не за крваве револуције које никада нису донеле нешто добро. Трудимо се да дамо излаз из мрака који нас годинама окружује. Нудимо другачији поглед на свет од оног који тренутно форсира либерални капитализам и потрошачка култура, која човека доживљава као ресурс, а не као слободно биће које је Бог створио да би даље стварало и чинило добра дела.
Зашто сте одлучили да постанете адвокат?
Феђа Димовић: Када сам завршио студије права у Београду, желео сам да изаберем занимање које ће ми оставити слободу да заступам идеје за које се бори Београдски синдикат. Управо је адвокатура једна од ретких слободних професија, која ти омогућава да критикујеш лоше стране система, без страха да ће се то одразити на твоју професионалну каријеру. Као самостални адвокат ја одговарам за своју стучност и професионалност и не морам да правим труле компромисе са људима који су на власти. Начела Београдског синдиката следим и у адвокатури. Борим се за људе и њихова права која су врло често угрожена од стране апарата државне силе. Сваки окривљени као појединац је пред судом у подређеном положају, будући да против себе има целокупан систем оличен у тужилаштву, полицији, а често и самом суду. У тој ситуацији окривљени на својој страни има само адвоката, који се бори за њега. Због тога бити адвокат значи живети и борити се за друге, као што се и Београдски синдикат бори за људе.
Заштита Илиjе Горачева поднеси жалбу у Апелационом суду по други пут. По вашем мишљењу, зашто jе првостепени суд игнорисао наређење Апелационог суда? Можда разлог лежи у чињеници да Русија на тај начин врше притисак на судство у Србији?
Феђа Димовић: Главни проблем је што Србија нема довољно снаге да буде права независна држава. Због лоших потеза своје политичке елите у прошлости, Србија данас на светској политичкој сцени има подређену улогу. Одатле потиче и снисходљив став нашег државног врха у односу на Европску унију, САД, Русију и свакога ко је од ње моћнији. Ми данас потпуно зависимо од страних инвестиција и кредита, уместо да развијамо сопствене капацитете. Допустили смо да нам пропадне индустрија, пољопривреда, финансије итд. Да би нас сада странци купили за мале паре. Због тих политичких интереса и дугова, они који воде државу су врло често спремни да погазе сопствени правни поредак. Русија је врло битан економски и политички партнер Србије. Многи људи у Србији (у које и сам спадам) су веома захвални Русији за њену подршку у вези са Косовом и Метохијом. Међутим, сматрам да је погрешно да Србија своју захвалност Русији изражава тако што ће поступати супротно свом Уставу, Закону и међународним конвенцијама чији су потписници и Србија и Русија. На жалост, случај Иље Горјачева је класичан пример како Србија полтронски поступа у односу на Русију.
Иако је Апелациони суд у Београду већ једном укинуо решење првостепеног суда и наложио да се од Москве затраже додатна појашњења о случају Горјачев, првостепени суд се оглушио о обавезне налоге Апелационог суда, па је поново донео исто решење као оно које је већ било укинуто. Јасно је да Виши суд у Београду одбија да од Москве затражи одговоре на одређена питања, иако је реч о техничким питањима од којих зависи испуњеност услова за екстрадицију. Очигледно је да неко из извршне власти врши притисак на првостепени суд да се овај поступак што пре оконча и да Иља Горјачев буде изручен. Одбрана нема сазнања ко тачно врши тај притисак, али се његово присуство осећа. Уколико Апелациони суд у Београду у другом наврату буде потврдио првостепено решење, које је исто као оно које је претходно укинуо, онда смо убеђени да је овај предмет решен по политичкој линији, а не у складу са законом. По мени је погрешно да се држава Србија тако понаша. Мислим да би нас Русија много више ценила уколико бисмо у односу на њу заузели један нормалан партнесрски став, уместо да се непотребно улагујемо. Србија и Русија су духовно, национално, културно, историјски изузетно повезани, да се однос наше две државе сигурно неће пореметити због Иље Горјачева. Уосталом, наши односи се нису покварили ни када Русија није изручила Србији чланове породице Милошевић, иако су многи у Србији прижељкивали њихово суђење.
30. августа била jе седница Апелационог суда. Који су главни аргументи одбране?
Феђа Димовић: Аргументи су исти као и на претходној седници Апелационог суда од 18.07.2013., обзиром да је Виши суд у Београду поново донео исто решење као и оно од 05.06.2013. Сматрамо да Руска Федерација није дала гаранције да Иља Горјачев неће бити осуђен на смртну казну. У Русији је 2003. уведен мораторијум на смртну казну, али она и даље егзистира у Кривичном законику Руске Федерације. Такође сам упознат да је смртна казна у Русији у појединим случајевима изрицана и након увођења мораторијума 2003.год. (случајеви: Андреј Волхов, Александар Греба, Нур-Паши Абургкашевић Кулајев). Из тих разлога су у случају Горјачев потребне посебне писане гаранције да након његове екстрадиције у Москву он неће бити лишен живота. Такође смо у жалбама поново истакли да Руска Федерација није доставила ни један доказ да постоји основана сумња да је Горјачев извршио кривична дела која му се стављају на терет. Поред тога смо навели, да кривично дело Организација екстремистичке заједнице из члана 282. став 1. Кривичног законика РФ не егзистира у Кривичном законику Републике Србије. Такође сматрамо да је Иља Горјачев жртва политичког прогона, па да самим тиме неће имати фер суђење након што буде изручен Русији. Све су то кључни услови од којих зависи одлука о екстрадицији, а који по нашем уверењу нису испуњени.
Руски адвокат Горjачева Марк Фејгин написао jе писмо председнику Србије, Томиславу Николићу, у којем је апеловао не само као адвокат, већ као руски добровољац који је учествовао у рату у Босни 90-их. Многи сматраjу да jе Николић националиста. Како бисте га описали?
Феђа Димовић: По мом мишљењу, председник Николић више нема никакве везе са ставовима које је заступао док је био потпредседник Српске Радикалне Странке. Он је доживео потпуни политички преображај из националисте у европејца. Он заступа политику придруживања Европској унији по сваку цену, на исти начин као и пре њега Борис Тадић. Потписивања Бриселског споразума са Хашимом Тачијем је најбољи пример како је ова власт жртвовала националне интересе зарад измишљене приче о европском Елдораду. Ценим потез који је учинио колега Марк Фејгин, али на жалост његово писмо је остало без одговора. Мислим да људи у Србији нису свесни колики је ауторитет Фејгина. То је један од најпознатијих адвоката у Москви, који иза себе има пуно великих политичких случајева. Велика је срамота што ни један медији у Београду није искористио његово присуство у Београду да са њиме уради велики интервју.
По вашем мишљењу, колико је независно правосуђе Србије?
Феђа Димовић: Србско правосуђе на жалост није независно. Оно је у знатној мери под утицајем извршне власти, односно политичких партија које све контролишу. Реизбор судија који је спроведен за време мандата прошле владе је био велики ударац за независно судство. Послата је јасна порука судијама да само послушне судије могу бити и сталне судије. Тренутно се у правосуђу много ослушкују изјаве водећих политичара, као и писање појединих медија које су под контролом власти. Политичари су судијама утерали страх у кости. Политичари јавно прете хапшењима и пресудама, што формално није у њиховој надлежности. У стварности се ни један већи предмет неће покренути ако претходно не стигне директива са врха власти. На снази је једна атмосфера општег страха, где се сваки поступак покреће прво медијским линчом, а главни циљ је добијање политичких поена. Обзиром да је економија у потпуном колапсу, садашња власт нуди хапшења као једини седатив за успавани народ. У таквој ситуацији нема места за владавину права, јер су политички интереси много битнији од законитог вођења поступка и поштовања људских права.
Ви сте посетили Русију. Какав је ваш утисак о нашој земљи? Иља ми је рекао да сте били сте опљачкани овде.
Феђа Димовић: Никада нисам крио да изузетно волим Русију и руски народ. У Москви сам био неколико пута и увек сам се осећао добродошао. То је једна од ретких земаља где је бити Србин привилегија и где те заиста сви третирају као брата. Русија је дала такве умове као што су Достојевски, Толстој, Пушкин, Чехов, Гогољ, Мајаковски, Јесењин итд., који су за мене нека врста животног узора. Међутим, Русија је у својој историји дала и Стаљина, Вишињског, НКВД и сибирске гулаге, који нису ништа добро донели ни Русији ни њеном народу. Жао ми је када у неким поступцима руске власти данас видим рефлексију тих мрачних времена о којима је писао Солжењицин. Бранећи Иљу Горјачева, имао сам прилике да се упознам са тренутним стањем у руском правосуђу и видим да је много тога остало исто као за време комунизма. Разумем геополитичку позицију Русије у свету, која је принуђена да се стално брани од напада непријатеља са Запада, па самим тиме мора да своју унутрашњу ситуацију држи у максималном реду. Међутим, тај максимални ред врло лако склизне у диктатуру уколико се не поштује владавина права. Такође сам на својој кожи осетио велики проблем који у Москви постоји са криминалцима са Кавказа, будући да сам био жртва лопова који су највероватније били из Чеченије или Дагестана. Слушајући трагичне приче из Москве, схватио сам да сам јефтино прошао што сам само био покраден, јер се често дешава да при нападу неко буде избоден ножем или упуцан из ватреног оружја.
Какву музику препоручујете за руску патриотску публике?
Феђа Димовић: Србија је увек имала добру музичку сцену, која је у неким тренуцима била раме уз раме са светским трендовима. Данас је музичка сцена на глобалном нивоу у великој кризи, па је тако и у Србији. Младима у Русији бих зато препоручио нешто старо а добро, као што је легендарна рок група “Партибрејкерс”. Од новијих ствари би препоручио наше добре пријатеље “ТХЦФ” из Београда. То је ретко добар хип-хоп бенд, који на веома интересантан и искрен начин описују тренутну ситуацију у Србији из угла младог човека са београдског асфалта.
КАТЕГОРИЈЕ
