Пето бијанале актуалне уметности: ван граница времена и простора

21-09-2013 04:21:44 | | Глас Русије, фото: Голос России/ vostok.rs |


Још пре званичог отварања петог Московсог бијенала савремене уметности почео је да ради његов специјални програм. Четрдесет пет пројеката уверавају нас да актуално уметничко стваралаштво нема ни тематске, ни жанровске, чак ни географске границе.

Веза уметника са музичком субкултуром у сликарским и скулптуралним радовима истражује на платформи Винзавода у Москви изложба Хеви метал. А престонички Нови Мањеж показује радове аутора из 20 земаља, који у разним техникама и жанровима интерпретирају проблем економске кризе. Нула перформанс. Дискретни шарм кризе – тако се назива изложба. Нова платформа Московског бијенала појавила се у Мурманску, при томе на неочекианом месту – на палуби првог атомског ледоломца Лењин који је усидрен у тој великој луци у Баренцовом мору. Тема експозиције је величанственост и моћ легендарног брода. Комесар бијенала Јосиф Бакштајн сматра да таква разноврсност изложби чини фестивал привлачним за разне посетиоце.

- Спајање сличних значајних пројеката око Московског бијенала ствара нови степен интегрисаности московских уметничих кругова и говори о томе да они постају све зрелији, професионалнији.

Један од специјалних пројеката – Реконструкција, отворен је у московском Културном центру Јекатерина. Назив носи буквални смисао – то је реконструкција последње деценије 20. века у сликарству и графици, инсталацијама и видеоматеријалима, архивским чланцима и најавама програма. Све заједно демонстрира невиђени интензитет уметничког живота Москве тих година. И задатак пројекта Реконструкција је да осмисли тај феномен, каже координатор излобже Јелена Селина:

- Врло је важно проучити ову страницу, зато што сви наши данашњи проблеми, успеси или неуспеси, рођени су 90-их година. То је смена уметничке парадигме, блистава и равноправна борба представника концептуалне школе и оних који су их сменили. Друга линија напетости је различито разумевање савремене уметности.

Нове уметничке стратегије и праксе развијале су галерије – у Москви их је отворено неколико одједном. Између осталог, платформа за експеримент је могла да буде било шта: ноћни клуб, фоаје биоскопа или једноставно улица. На пример: у соби потопљеној блатом постављене су даске по којима може да се хода – исто као на слици Јурија Пименова Свадба у сутрашњој улици из 1962. године. Време хрушчовског отопљавања, младенци иду новоградњом у нади да их чека бољи живот, коментарише аутор инсталације Дмитриј Гутов.

- Почетком 90-их постојао је тачно такав осећај: отишла је совјетска власт и чека нас нешто необично, све је чудовишно, али атмосфера је лака, полетна.

Брзо су се мењале и реалије. На пример, нестале су тек што су се појавиле разне трговачке тезге којима је почетком 90-их била прекривена читава Москва. Али уметница Татјана Хекслер је стигла да документује овај дивљи кич на фотографијама. Оне су својеврсна метафора актуалне уметности последње деценије 20. века. нестабилне, живе, спремне на сталне промене.

Јелена Андрусенко,