Европа без помоћи са стране
Генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен у излагању у Бриселској филијали Карнеги фонда позвао је европске партнере да повећају свој удео у војном потенцијалу алијансе. Такви позиви са командних места главног војног блока планете последњих година су постали скоро ритуални. Овог пута, ипак, у општем тону уобичајених изјава чуле су се и нове ноте.
Пошто, истакао је Расмусен, САД преносе центар теже своје политике на азијски правац, европљани треба да стекну споспобност доношења одлука и деловања без очекивања помоћи са стране. Снажној Европи, сматра Расмусен, неопходна је и снажна политичка воља. Ова воља ће бити потребна пре свега за доношење одлука о увећању трошкова за одбрану. При томе шеф НАТО-а навео је сасвим конкретне кораке које треба предузети. Између осталог, треба проширити обим наручивања беспилотних летелица, увећати бројност транспортне авијације, купити више авиона за пуњење горива, као и савремених радара за ратну морнарицу. Пошто 21 земља ЕУ улази у НАТО, Расмусен намерава да на све начине подржава реализацију програма војне сарадње земаља чланица ЕУ, чији пројекат је објавила Европска комисија у јулу ове године и која ће бити главни предмет разматрања на децембарском самиту ЕУ.
Како се подвлачи у документу Европске комисије, општи одбрамбени буџет ЕУ смањен је од 2001. године са 251 на 194 милијарди евра. Заједнички трошкови европљана за научне и огледно-конструкторске радове у војној области износе 9 милијарди евра, што је 7 пута мање него што троше у те сврхе САД. Између осталог, сви задаци које је навео генерални секретар НАТО-а могу да се сматрају својеврсним домаћим задатком за европљане. Поглед шефа војног блока усмерен је даље, ван граница континента. Медији издвајају његове речи о томе да НАТО остаје јединствени извор стабилности у непредвидивом свету.
У вези са тим Андрес Фог Расмусен изнео је планове помоћи Либији у изградњи њених оружаних снага, што, по његовим речима, моле актуалне власти у Триполију. При томе, додао је Расмусен, и друге државе региона би могле да извуку корист из богатог искуства и експертског потенцијала алијансе. Јер једна од главних намена НАТО-а је допринос реализацији масовних политичких реформи у појединим земљама. И то је, не без поноса, резимирао је генерални секретар алијансе, било показано на примеру Косова и Авганистана.
Појам успех, наравно, може се тумачити на разне начине. Што се тиче земаља које је навео генерални секретар, тамо мерилом успеха апсолутна већина аналитичара сматра осигурање политичке стабилности. Али, како саопштавају новинске агенције, 19. сештембра на северу истог тог Косова била је отворена ватра на конвој мисије ЕУ – ЕУлекс. Један члан мисије је погинуо, двоје је рањено. Међутим, у земљи се налази сада 5000 војника снага КФОР-а, који стоје под командом НАТО-а. Из Авганистана свакодневно стижу саопштења о крвавим испадима терориста. А у Авганистану НАТО снага је десетак пута више него на Косову. Експерт немачког Фонда за науку и политику, пуковник у резерви Волфганг Рихтер сматра циљеве алијансе у Авганистану лоше промишљеним.
- Анализирајући резултате мисије ISAF, треба се сетити мандата УН. Данас овде, на Западу, треба очигледно самокритично признати да су прво били постављени претерани циљеви. Јер наде су се градиле на томе да ће поћи за руком да се изгради правна, демократска држава по западном узору. По мени, ове наде су биле илузорне.
Шеф одељења за европску безбедност Европског института Дмитриј Данилов види у намерама које је изложио Расмусен један од главних програмских задатака НАТО-а.
- За мисије ван граница сопствене зоне одговорности, НАТО-у је потребан партнер. А ради тога јасно је да партнери треба да буду за то способни. Тачније, да буду по својим стандардима компатибилни са оружаним снагама НАТО-а. Овај задатак са оперативне тачке гледишта је стајао и стоји у алијанси.
Тешко је спорити да Европа треба да буде јака. А то да ће јој главни партнер у НАТО-у дозволити да се у војним пословима ослања на своје снаге, велико је питање.
Олег Севергин,
