Уметници Лисицки и Кабаков: конфликт стваралаца и идеологије
Утопија и реалност. Ел Лисицки, Илија и Емилија Кобаков – изложба под таквим називом отворена је у московском Мултимедија арт музеју. Под истим кровом су представљени радови уметника радикално супротних погледа и школа. Конфликт, сукоб – то је суштина експозиције.
Ел Лисицки и Иљја Кабаков су фигуре познате у 20-вековној уметности. Лисицки је стварао у Русији на самом почетку века, постао је један од најупечатљивијих представника револуционарне авангарде, радио је на стварању новог језика у ликовној уметности који је по његовом мишљењу требало да обухвати читаву земљину куглу. Он је створио нову естетику, засновану на раду са простором, геометријским фигурама. Лисицки је био генијални графичар и дизајнер. Ипак његов стил није постао универзални језик стваралаца читавог света. То није ни могло да буде!
А Иљја Кабаков, један од најчувенијих московских уметника концептуалиста (у септембру ове године напуниће 80 година) – учинио је суштином своје делатности раскринкавање комунитичке идеологије и канона који су владали у совјетско време соцреализма. Име Кабакова који већ четврт века живи у иностранству, нераскидиво је везано за дисидентски покрет, изложбе незваничне совјетске уметности на Западу...
Мање сличне мајсторе него што су Лисицки и Кабаков тешко је наћи! Управо то је привукло ауторе велике експозиције Утопија и реалност. Иницијатор је био музеј Ван Абе из холандског града Ејндховен који поседује велику колекцију радова Лисицког који је 20-их година живео у Европи. Иљја Кабаков признаје да када су му се обратили са предлогом о заједничкој изложби, он прво није поверовао да је таква изложба могућа. Али затим, када су разрадили концепцију, ствар је кренула!
- Систем опозиција, потпуне супротности. Такорећи односи очева и деце. Отац је рекао А, а деца кажу Бе, отац је изградио шупу, а деца су видела како се та шупа распала. Таква драматургија супротности – добар почетак и одвратан крај – послужила је као одлична тема за ову изложбу.
Изложба Лисицког и брачног пара Кабаков заузима читав простор московског Мултимедија арт музеја. Педесет према педесет, тачно на пола. На свкаом спрату је своја тема, тачније две теме два аутора. На пример с једне стране је Победа над свакодневицом Лисицког, са друге Свакодневица победила Кабакова. Ако Лисицки има скице необичних московских облакодера, на половини Иљје и Емилије Кабаков су инсталације од 16 конопаца о које је окачен свакакав отпад, при томе сваки оглодани комад или комадић кесе праћен је репликом – уобичајеним фразама, вербалним смећем. Да ли је потребна таква изложба сада? Несумњиво јесте, самтра директор Мултимедија арт музеја Олга Свиблова.
- Како када имате машту да разумете и осећате звук реалности, не претварајући ову реалност у кошмар и кавез који је постао совјетски живот – са дивним идеалима у својој основи? То је питање над којим размишља данас читав свет. То није само наш проблем.
У Москви изложба Утопија и реалност организована у оквиру унакрсне године Русија-Холандија трајаће до 17. новембра. После чега ће отићи у Аустрију.
Рита Болотска,
