Флота и Заполарје: романса са наставком
Војна активност Русије у Заполарју и даље расте: током наредне године Министарство одбране реконструише аеродром и војну базу Темпо на Новосибирским острвима. Одред бродова Северне флоте на челу са тешком атомском крстарицом Петар Велики пребацио је на острва гориво, храну, неопходну опрему и људе. Већ од октобра на острва ће почети летови авиона Ан-72. До наредног лета база Темпо треба да се претвори у право упориште Русије у источном Заполарју.
Немирна ризница
Одређење „ризница ресурса“ дато је Арктику тако давно да је постало уобичајено. Али реални значај овог региона и могуће опасности не оцењују се увек адекватно. Огроман обим минералних и биолошких ресурса Арктика већ је постао предмет спорова многих земаља. И дискусија поводом припадности арктичког епиконтиненталног појаса је само слаб наговеташај могућих конфликата.
При томе скоро сви учесници процеса без сувишних разговора увећавају своје присуство у региону, између осталог војно. Према томе се треба односити прилично озбиљно: како показује историја, цивилизованост земаља које контролишу Арктик не гарантује одсуство конфликта. Тако 20-их и 30-их година прошлог века страни рибари и ловци – јапански, амерички, канадски, британски, норвешки и други, водили су неконтролисан улов рибе и лов на животиње у совјетском Арктику. Периодично су демонстрирали своју војну моћ: борбени бродови суседних земаља редовно су нарушавали поморске границе, упадајући у совјетске територијалне воде. Слична је била ситуација на Далеком Истоку. Ситуација је почела да се мења када је направљена Тихоокеанска флота и формирана Северна средином 30-их година. Стално присуство страних рибара свело се на обични криволов, са којим је СССР успешно излазио на крај. Суседи из региона више нису ризиковали да проверавају поморску стражу на издржљивост упадом својим војних бродова.
Данас када се резерве сировина у традиционалним регионима производње нафте и гаса исцрпљују, актуалност арктичког региона поново расте. Војно присуство у Арктику постаје неопходан услов контроле дешавања на овим територијама. Не сме се допустити понављање ситауције када стране ловокрадице месецима лове у територијалним водама, оставши при томе непримећене.
Најкраћи пут
Али не чине само резерве сировина Арктик тако важним регионом. Он омогућава да се неколико пута скрати поморски пут између Европе и Азије. Тај квалитет је вредан не само за комерцијални превоз, он представља кључну вредност за војнике. Смањење напетости између Русије и САД 90-их година прошлог века и 2000-их и смањење вероватноће нуклеарног рата смањило је актуалност ове теме. Ипак, како показује пракса, противречности између Москве и Вашингтона не своде се на идеолошка неслагања. У овим условима обнова арктичке војне инфраструктуре има посебан значај.
Новосибирска острва су одабрана нимало случајно: пошто има базе на Кољском полуострву и Новој Земљи, Русија контролише западни део региона. У случају потребе она може да ојача присуство на Земљи Франца Јозефа, мада у источном Заполарју база практично нема. Обнова аеродрома на Новосибирским острвима уз могућност редовних летова транспортних авиона, пуничких авиона и борбених авиона омогућиће да се у случају потребе брзо постави групација ратног ваздухопловства која је у стању да одбије највероватније претње. У мирнодопско време ова база може да постане једна од кључних тачака осигурања безбедне пловидбе на Северном поморском путу. На Темпу се може сместити и спасилачка и друге помоћне службе. Ништа мању улогу неће играти ни метеоролошке станице постављене поред аеродрома, као и системи за везу. Обнова базе је већ започела. Од октобра 2013. године на аеродрому Темп ће бити обновљени летови транспортних Ан-72 и Ан-74, надаље је могуће проширивање аеродрома за пријем Ил-76 и других тешких летелица.
Русија није једина земља арктичког региона. Али управо она поседује највеће територије, контролише најповољнији пут и највећи обим истражених ресурса. И све то захтева брижљиву заштиту, између осталог војну.
Илија Крамник,
