Други живот сибирског мамута
На јесен у Русији стартује јединствени експеримент. Научници први пут у свету намеравају да колнирају мамута. То ће омогућити недавно нађена мека ткива и сачувана у вечитом леду крв животиње, изјављују стручњаци јакутског Института за примењену екологију Севера.
Да ли ће то постати могуће, показаће анализе крви и ткива животиње. Јер за успех читаве операције потребне су живе ћелије. И мада су мамуте на руском Северу налазили више пута, за сада одговарајући материјал није налажен. Остаци нису садржали „живе“ ћелије које су потребне за клонирање, рекао је за Глас Русије старији научни сарадник Музеја мамута „Лазарев“ у оквиру Института за примењену екологију Севера СВФУ Семјон Григорјев.
- Мамут којег смо ископали улива велике наде. То су најбољи остаци који су икада доспевали у руке научника по очуваности меког ткива. Тамо могу да буду живе ћелије, зато што ми видимо практично идеалне услове гробнице. Мамут је упао у јаму, до половине је био у води која се убзро следила и од тада се није топила. Комади меса су сачувани врло добро, имају црвену боју, сачувана је течна крв. Она се нагомилала и конзервисана у леденим празнинама.
Радови на обнови популације мамута се воде од 90-их година. Све је почело пројектом научника јакутског Музеја мамута Инстиута за примењену екологију Севера и јапанског универзитета Кинки. Затим после дуге паузе био је потписан споразум између Североистичног федералног универзитета и јужнокорејског фонда Соам. Паралелно, прошле године Јапанци су потписали споразум о сарадњи са Академијом наука Републике Јакутије.
После успешног проналаска на Новосибирским острвима, управо тамо је нађен јединствени примерак мамута, започеће реализација руско-корејског пројекта. Мамут који је ископан стар је најмање 10 хиљада година, мада научници сматрају да ће им поћи за руком да му подаре нови живот. И тада ће бити могућа његова истраживања, сматра Семјон Григорјев.
- Прва етапа истраживања ће протицати у Јакутску. Ствара се заједничка лабораторија за проучавање ћелија нађених животиња. Опрему универзитету даје корејска страна, а универзитет издваја просторије. А затим, када буду позитивни резултати, експеримент ће се преместити у Сеул. Само они поседују оно искуство и технологије које могу да доведу на крају до клонирања мамута.
Хван У Сук, руковидилац истраживања са корејске стране, водећи је стручњак у овој области. Први у свету клонирао је пса, а 2011. године вука и којота. Ни он, ни руски научници не постављају себи задатак да обнове популацију сибирских мамута. Ради тога треба клонирати најмање 30 разних примерака, што је потпуно нереално. Ако за 10-15 година пође за руком да се клонира макар један, то ће бити сензација и велика срећа. Моћи ће тачно да се каже, истакао је Семјон Григорјев, да ли је наука достигла тај стадијум развоја при којем можемо да препорађамо одумрле врсте.
Јелена Ковачић,
