Продаја аутомобила у Србији се вратила у прошли век
С обзиром на чињеницу да се продаја нових аутомобила у свакој земљи може узети као мерило њене економске активности, онда постаје јасно у каквом незавидном положају се налази србска привреда. Наиме, по најновијим подацима из августа, у Србији се месечно прода тек по неколико десетина аутомобила свих марки, што у статистичком смислу представља враћање у прошлост, то јест буквално на крај прошлог века.
Уместо да продаја возила сваке године континуирано расте или барем да се одржава на приближно истом нивоу, она се катастрофално смањује, а као основ за такав драматичан закључак могу да послуже веродостојне изјаве пословних људи из тог сектора да је за само пар последњих година продаја моторних возила у Србији мања за неколико пута. Притом је врло индикативно да убедљиво највећи пад продаје бележе мања комерцијална возила, и то за чак 10 пута. То најбоље говори о томе у каквом финансијском стању се налазе мала и средња предузећа, која би требало да буду покретач привредног развоја. Иначе, по најновијим подацима из Европске уније, конкретно из Немачке - и у тој највећој европској економији се још увелико осећају последице економске кризе, јер је продаја аутомобила у тој земљи у паду за преко 5%, а у другим земљама је ситуација још неповољнија, као на пример у Италији, где пад продаје на тржишту аутомобила износи 7% или у Француској где је он 11%. Штавише, у земљама које су најтеже погођене кризом, попут Шпаније, пад продаје нових аутомобила се пење и на скоро 20%. Све то значи да ће по званичној процени која стиже из Европског удружења произвођача аутомобила – ове 2013.г. бити продато најмање моторних возила на европском тржишту за последњих двадесет година.
Међутим, у исто време статистички показатељи кажу да се на истоку старог континента бележе сасвим другачији трендови, с обзиром да је тржиште аутомобила у Русији од овог септембра постало највеће у Европи. Наиме, ради се о томе да је у Руској Федерацији само током протеклог месеца продато чак око четврт милиона путничких и малих комерцијалних возила.
Али да се вратимо на крају поново на ситуацију у Србији када је реч о тржишту аутомобила. У којој мери је тренутно стање забрињавајуће, јасно се види и из податка са почетка године, који каже да је тада продаја кола у Србији била на најнижем нивоу у њеној новијој историји, а такве тенденције су присутне и даље. С обзиром да је у првој половини године укупно продато тек нешто више од 10.000 аута, то је као неминовну последицу имало наставак отпуштања запослених у том сектору, као и очекивано гашење пословне активности многих продаваца, те затварање многих продајних салона великих произвођача аутомобила.
Наравно, сасвим је логично да у ситуацији када се животни стандард константно налази на силазној путањи, грађани и привредници пре свега одустају од обнављања својих транспортних средстава, чак и када су она потпуно дотрајала и зрела за замену. А тако ће и да остане још дуго времена све до суштинског опоравка српске економије, кога још нема ни на видику. Другим речима, нови аутомобили на овдашњим путевима ће постајати све ређа појава, скоро као реликт неке давне прошлости.
Ратко Паић,
