Иран је расположен да пружи одлучан отпор агресорима у случају америчког напада на Сирију
Иран, најближи савезник режима Башара Асада упозорава да је расположен да пружи одлучан отпор агресорима и њиховим сателитима у случају америчког напада на Сирију. Шта је то: психолошки притисак на противника или реални планови војних дејстава? Коментар Владимира Сажина.
- Несумњиво Иран се припрема за различите варијанте ситуације у Сирији и око ње. Управо у те сврхе Техеран спроводи различите маневре својих оружаних снага и истовремено води активни дипломатски рад у многим правцима.
Главно за Иран је да не допусти пад режима Башара Асада. Ево мишљења експерта за Исток, професора Владимира Исајева:
- Последња изјава Ирана о томе да се он неће зауставити ни пред чиме, бранећи свог најближег савезника међу арапских земаљама, Сирију, сведочи о томе да је Иран осетио прилично озбиљну претњу по своје националне интересе у случају пада режима председника Сирије Асада под неким спољним утицајем. Пре свега због бомбардовања које планирају САД.
Каква ће бити реакција Техерана на могући ваздушни и ракетни напад САД на Сирију? Нема сумње да ће бити покренута пропагандна машинерија пуном паром, усмерена на разобличавање агресивне политике Вашингтона. Али тешко да ће се Техеран одлучити на активна војна дејства против САД и њихових савезника из антиасадовског блока. Између осталог уз примену ”асиметричних одговора” под којима се подразумева диверзионо-терористичка делатност.
Као прво, како може да се схвати из многобројних изјава иранских политичара о сиријском проблему, у владајућим врховима Ирана нема јединства погледа на иранско-сиријске односе. Страни политиколози сматрају да је сиријска ”хемијска криза” изазвала неслагања у табору председника Роханија и иранских јастребова.
Као друго, главни задатак нове владе преседника Роханија је да изведе земљу из економске кризе и политичке изолације, путем борбе на преговорној платформи о нуклеарном проблему за укидање или ублажавање међународних санкција. И овде нема места јачању конфронтације (све до војне!) са западним опонентима и са САД у првом реду.
За иранске политичаре на једном тасу теразија је економска будућност Ирана, чак судбина земље, на другој дуг према врло важном стратешком савезнику — Башару Асаду. Тешка дилема. Ипак са предвидивим избором.
Истина можда иранско руководство неће морати да прави избор. Ових дана министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров је позвао Дамаск да преда хемијско оружје под међународну контролу, да се договори о уништавању арсенала и придруживању Организацији за забрану хемијског оружја. Власти Сирије су изјавиле да су сагласне.
Изгледа да се олујни облаци изнад Дамаска разилазе. Разилазе се и бојазни Техерана поводом неопходности најтежег избора политичке линије као одговор на могући амерички напад на Сирију. Али сиријски проблем, нажалост, остаје.
Владимир Сажин,
