Епоха сајбер-ратова: последњи ће постати први
Епоха сајбер-ратова која је почела има парадоксално својство: напредне земље су рањивије кад је у питању нова опасност, него аутсајдери кибернетског напретка.
Директна зависност између технолошке надмоћи и степена рањивости сајбер-простор чини идеалним бојним пољем у савременом конфликту. Преиначивши мало стару америчку пословицу, можемо рећи да је „Бог створио људе, а компјутер их је учинио равноправнима.“ Могуће је да су управо то имале у виду сиријске власти кад су Американцима претиле асиметричним мерама у случају почетка интервенције.
Почетком недеље која је на измаку појавила се вест о упаду на интернет-сајт корпуса морске пешадије САД, који су извршили хакери из „Сиријске електронске армије“. Назвавши америчка војна лица „браћом“, Сиријци су их позвали да не испуњавају наредбе команде. У принципу, сајбер-рат између Сирије и САД је већ у току. Како истиче директор за развој бизниса компаније „Гротек“ Александар Власов:
- Свет је ушао у епоху, ако не сајбер-ратова, у сваком случају сајбер-напада. И свака земља ће се свеједно бавити припремом за одбацивање тих напада. Испадање из строја система за управљање војском причињава много мању штету него поремећај рада аутоматизованих система за управљање технолошким процесима, посебно на објектима од критичне важности и на опасним објектима.
Треба признати да смо доведени у зависност од компјутера, неки сматрају и прекомерну. Електронском мозгу поверавамо контролисање притиска у нафтоводима, рад енергетских система, кретање летелица, рад болница и служби за хитну помоћ. Што већу аутономност показују системи управљања, тим је већа вероватноћа критичког престанка рада, сматра стручњак „ПИР-Центра“ Олег Демидов:
- Не само зато што нови напади и нови вируси постају све смелији, већ углавном због тога што из године у годину расте зависност инфраструктуре индустријски развијених земаља од компјутерских технологија. Имам у виду прелазак на дигиталне системе за управљање хидроцентралама, нуклеаркама, системима за дистрибуцију енергије и логистичким објектима у аутомобилском, ваздушном и железничком саобраћају. Тамо где постоје компјутери – постоји опасност од напада и поремећаја режима уобичајеног рада. Ту се појављује опасност од технолошких несрећа.
У савременом свету најстрашније оружје је лаптоп у рукама професионалног хакера. Због тога Русија покушава да уједини светску заједницу у ставу о потреби за успостављањем контроле над сајбер-простором. Ипак, део држава које имају исти коначни циљ, предлаже алтернативни пут за његово постизање, истиче Олег Демидов:
- Постоји низ иницијатива усмерених на формирање међународног режима, који осигурава безбедност у области информационих технологија. Има варијанти по којима се државама у случају сајбер-конфликата предлаже да користе постојеће одредбе међународног хуманитарног права и права везаног за војне сукобе. Између осталог, ради се о стручним предлозима центра за сајбер-одбрану НАТО у Талину.
Друга тачка гледишта се састоји у томе да треба израдити и усвојити специјалне међународне конвенције које регулишу понашање одговорних субјеката међународног права у области забране злонамерног коришћења сајбер-технологија. Русија се активно залаже за овај приступ. Он има своје плусеве и своје минусе. То је покушај да се оствари врло племенит и амбициозан циљ: да се издејствује потпуна забрана израде и употребе сајбер-оружја. Минус је то што приступ сајбер-технологијама има на милијарде становника Земље. Џин је пуштен из боце и тежак је задатак поново га вратити у њу.
Постоји мишљење да би као заштита од сајбер-напада могло да послужи пребацивање инфраструктуре од критичне важности на мануелно управљање. За то ће бити потребно да се уложе напори, укључујући и психолошке. Али, у супротном случају се испоставља да је држава талац сопствене технолошке надмоћи. Управо због тога су многобројни сценарији „дигиталног Перл-Харбура“ тако застрашујуће актуелни за САД.
