Нато и Сирија: „старци“ се повлаче

03-09-2013 09:57:05 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Позната фраза која је владала на фронтовима последњег светског рата била је: У бој иду само старци. Она је чак постала наслов једног врло популарног руског филма. Данас се над планетом поново осећа дах могућег рата – овог пута у Сирији.

Блок НАТО-а који се уморио од војних мисија успео је да постигне по питању Сирије само минимални консензус међу својим члановима. До таквог закључка долази ових дана немачки Франфутер Алгемајн Цајнтунг. Са њим се слаже и европски Интернет-портал ЕУ-Инфотек са седиштем у Бечу: Операција у Сирији дели Европу. Према подацима новинских агенција, до сада од учешћа у војној операцији против Сирије, ако за то не буде одговарајуће дозволе СБ Ун, одустало је најмање 12 земаља НАТО-а.

У ствари државе које су врло одређено изјавиле о одбијању свих форми учешћа у борбеним дејствима у Сирији без довзоле УН много је више, цитирају новинске агенције речи једног од упућених дипломата у Бриселу. По његовим речима последице војне интервенције у Сирији потпуно су непредвидиве, а победа опозиције у њеном актуелном саставу тешко да ће вратити дугорочни мир у ову земљу. Већ се саопштавало о томе да се британски парламент изјаснио већином гласова против „хуманитарне инвервенције“ у Сирији. Премијер Дејвид Камерон који је изразио спремност да учествује у војној операцији, био је приморан да направи корак уназад.

После њега је одступила и Немачка. Како је изјавила канцелар Ангела Меркел у току предизборних теледебата, Немачка може да делује само уз постојање мандата Ун, ЕУ или НАТО-а. Ни УН, ни ЕУ такав мандат за сада никоме нису дали. Што се тиче саме алијансе, учњесници заседања Северноатлантског савета ових дана у Бриселу на нивоу сталних представника у НАТО-у, без обзира на гневне изливе против режима Башара Асада, нису журили да се проглашавају добровољцима за будући поход на Дамаск.

Истина, на састанку три прибалтичка лидера са домаћином Беле куће који је касније одржан у Вашингтону, гости су уверили да су спремни да допринесу спровођењу било које НАТО мисије. Између осталог једна су ствар уверавања у солидарност, а сасвим друга реално учешће у борбеним дејствима, сматра одговорни уредник листа Независни војни преглед Виктор Литовкин. Он види у опрезности искуснијих европских чланова алијансе још и строго прагматичну позадину.

- Најважније је то, да они имају недовољно средстава за учешће у тој операцији, каже војни експерт. Код свих је финансијска криза, и трошкове за воју организацију НАТО-а они желе максимало да смање. И трошење сувишног новца за солидарни буџет за спровођење нове мисије није у интересима многих држава чланица алијсансе.

Како сматра Литовкин, разлике у прилазима сиријском проблему тешко да ће пољуљати чврстину блока. Његов колега, пуковник бундесвера у оставци, експерт Немачког фонда за науку и политику Волфганг Рихтер не види раскол. Са тим да, по његовим речима, треба „упозорити“ режим Башара Асада, слаже се читав НАТО. Разилазе се земље строго по практичним питањима.

- До данас питање војног учешћа се своди на две земље – САД и Француску – рекао је Рихтер у разговору за Глас Русије. Грчка и Италија ће могуће пружити на располагање САД своје базе. Британија би наравно могла да искористи своју базу на Кипру. Можда ће се наћи једна или две мале државе које ће хтети да учествују. Али већина нема неопходне снаге и средстава.

Наравно, аналитичари могу да завирују у саму дубину појаве. Али постоји фактор који лежи на површини и могуће врло важан. У истој тој Немачкој, рецимо по подацима анкетирања, 69% Немаца категорично је против војне интервенције у сиријски конфликт. Да ли је мање противника рата међу обичним људима у другим земаљама-ауторитетима НАТО-а? Одговор се намеће сам по себи.

Олег Севергин,