Либија се креће ка дезинтеграцији
Либијске валсти обећале су да ће у септембру започети суђење сину Моамера Гадафија – Сејфу ал Исламу. Он ће изаћи пред суд прве инстанце у Триполију 19. септембра, саопштило је генерално тужилаштво земље. Ипак да ли ће се то заиста десити, велико је питање.
Гадафијевог сина ухватили су устаници у новембру 2011. године и од тада га држе у затвору града Зинтан. Захтеве владе да се Сејф али Ислам пребаци у престоницу локалне власти игноришу. Фактички данас либијски региони живе самосталним животом и не потчињавају се централној власти.
Зинтан није једини град који одбија да се потчини званичним либијским властима. У суштини тренутно реална јединствена власт у Либији не постоји, сматра копредседник Руског комитета солидарности са народима Либије и Сирије Олег Фомин.
- Либија је подељена на посебне регионе који се не потчињавају централној власти. И чак на нижем нивоу у току је фрагментација. Фактички земљом управљају банде, наоружане групације. Оне саме диктирају своје законе у оним местима где се налазе, и утврђују тамо свој поредак. Тачније централне валсти нема, власт се налази у рукама оних оружаних групација које између себе стално ступају у сукобе.
Један од најпроблематичнијих региона је провинција Киренаика. Тако се вади око 80% либијске нафте. Ипак приходи од њене продаје не попуњавају федрални буџет, пошто велики део црног злата краду локалне племенске групације и исламистичке групације. Проти вњих је покушавао да се бори министар унутрашњих послова Либије Мухамед Халифа Шејх. Ипак, свестан узалудности тих покушаја, он је недавно дао оставку. Експерти предвиђају да ће се убудуће ситуација само погоршати. По мишљењу директора Центра за партнерство цивилизација МГИМО Венијамнина Попова,
- Централна власт слаби. Посебно се то тиче односа Триполија и Киренаике. 1950. године када је Либија стекла независност, ова држава је настала од три региона: Киренаике, Триполитаније и Фецана. Фецан је велики али пустињски регион на југу. А Триполитанија, где се налази престоница, Триполи, и Киренаика са њеним центром Бенгазијем увек су били конкуренти.
Моамер Гадафи је био родом из Сирта – града у Триполитанији. Становници Киренаике су у време Џамахирије сматрали да је управитељ наклоњен својим саплеменицима, зато су се осећали оштећено. Не чуди што су управо у Бенгазију започеле прве побуне против Гадафија. Ипак после његовог свргавања испоставило се да је Гадафијева фигура била елемент који је спајао Либију у јединствену државу. Пошто је ова веза нестала, систем је почео да се распада, истиче Венијамин Попов.
- Земља се постепено на очиглед деизнтегрише. И саопштење о томе да Зинтан не жели да да Сејфа Гадафија врло је карактеристично. Већ три пута племена Киренаике су изјављивала да они желе да Барка, како се на арапском зове њихов регион, постане полуатономан или потпуно аутономан. Али најважније је, кажу они, то што у региону треба да постоје своји закони и да он треба мање да зависи од Триполија.
Треба додати да операције НАТО-а које су окончане свргавањем Гадафија довеле су на ивицу распада не само Либију. Ради се о томе што су у армији лидера Џамахирије служили Туарези, народ који живи у региону између Либије, Нигера, Буркине-Фасо, Марока, Алжира и Малија. После свргавања Гадафија ови добро обучени борци су се вратили у домовину, у северни део Малија и објавили формирање сопствене државе Азавада. Убрзо контролу над неким градовима на територији Азавада, укључујући његову престоницу Тимбукту, од Туарега су преузели исламисти. Сепаратисти су угушени тек пошто је у помоћ малијској армији прителка француска војска.
Артјом Кобзев,
