Кад кондор лети: бака у небу над Србијом

01-09-2013 09:13:25 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


80 година је узраст, који служи не само зато да се седи у фотељи и плете, већ и за скок са падобраном. Недавно је то доказала србска бака Јованка Остојић, која је први пут у животу летела над родним крајем у тандему с најпознатијим србским падобранцем Љубишом Наумовићем, који је испричао о појединостима у интервјуу Гласу Русије.

Само се он тиме бави од своје 16. године и признаје да се никада није бојао, јер није то скок у непознато. У својој струци је г-н Наумовић више од 35 година, он је извршио 5 и по хиљада скокова, са будућом супругом Светланом Симић (4 и по хиљаде скокова) упознао се на спортском аеродрому. То је управо случај, када се каже: срећно, драга, видићемо се у небу: брачни пар има много заједничких летова. Између осталог, онима, кога интересује да ли се падобранци боје да лете путничким авионима, Љубиша објашњава: мање, али ипак више волимо да се налазимо у авиону са падобраном иза леђа.

Са падобраном иза леђа се нашла и г-ђа Јованка Остојић: то је свакако, достигнуће, међутим, није апсолутно: до 103-годишње бразилске баке је далеко (мада није још све изгубљено). Иначе, како каже Љубиша Наумовић, нисмо тежили да успоставимо рекорд.

- Било какав скок из авиона није сасвим једноставна ствар. Али она је за 80 година прилично витална жена. Њен син Горан Остојић, који је настрадао на Косову као припадник оружаних снага Србије, је иначе 1978. године био мој ученик, исто овде у Параћину. Он је скочио истог дана кад и моја супруга Светлана. Његов син Богдан који живи у Нишу је био ученик у нашем центру и скочио је неки број скокова, и његов брат од стрица Лазар (значи од Горановог рођеног брата Љубе, који живи у Јагодини) је исто скочио у нашем падобранском центру и они су падобранци са неким искуством. И један и други имају отприлике 20-30 скокова. И ево, после читавих тих циклуса како улази у падобранство породица Остојић, Горанова мајка Јованка се усудила да направи једну овакву авантуру. Тандем скок јесте далеко лакши него индивидуално скакање, али Јованка је била путник који је горе заузела положај тела као падобранац који лети сам 30 секунди са брзином 180-200 километара на сат. Ја сам се више прибојавао те ваздушне струје, да њој нешто не угрози, екстремитете или тако нешто. Међутим, њено срце је сигурно добро и видим да је потпуно свесна свих детаља скока. Има више примера кад се родитељи после своје деце усуде да направе скок падобраном. Ја имам у својој каријери примере где су очеви скакали после синова, и то самостално. Из знатижеље, да сазна зашто његово дете тако жури на аеродром и проводи тамо толико времена. И Горанова мајка је у неким својим интервјуима поменула то. Рекла је да је сад много тога јасније, зашто су падобранци такви какви јесу.

Сам лет је био извршен без проблема.

- Код изласка је била мало у дилеми да ли сад иде једна радња, да ли иде избацивање ногу кроз отворена врата авиона или прво треба клечати или шта? Али ми који смо били у авиону, пре свега ја као инструктор и још један падобранац, ми смо јој помогли, тако да је она заузела адекватну позицију. Али у слободном паду, кад сам јој ја дао сигнал да рашири руке, она је као Супермен испружила руке напред са стиснутим песницама, енергично, одлучно. Није ту било дилеме. И тачно сам видео по свим њеним реакцијама да је она потпуно свесна свега. Кад је отворен падобран онда се ми врло лепо чујемо, и она је све време певала. Отпевала је арију Кад кондор лети, али неким другим речима. Нешто што је она сама саставила. На крају је рекла једну крилатицу коју ми често примењујемо код нас – само падобранци знају због чега птице певају.

Између осталог, у верзији Кад кондор лети, коју су написали Американци Сајмон и Гарфанкл, има речи: Боље би било да сам врабац него пуж. Да сам само могао. За 80-годишњу српску баку Јованку Остојић постало је могуће да лети.

Тимур Блохин,