Русија ће понудити Г-20 нови метод спасавања банака
Министарство финансија Русије предложиће да се прекине спасавање банака на рачун пореских обвезника. Одговарајући реферат руски ресор ће представити лидерима земаља Велике двадесеторице на наредном самиту у Санкт-Петербургу. Како сматра Министарство финансија, пракса помоћи банкама која је добила назив to big to fail (превелике да крахирају) више не фунционише.
Заменик министра финансија Русије Сергеј Сторчак критиовао је светско искуство финансирања великих финансијских корпорација од новца пореских обвезника. Ова пракса је била популарна у јеку финансијске кризе, али сада је време да буде напуштена. Коментарише главни економиста БНП Париба Банке Јулија Цепљајева.
- Сама идеја да се не помажу и не подржавају банке на рачун буџета, на рачун средстава пореских обвезника на први поглед се чини праведном и разумном. Заиста, зашто су сви дужни да плаћају за превише ризичну политику појединих банака. Али са друге стране треба се руководити принципом најмањег зла.
Некада је банкротство највећих банака претило економском систему још озбиљнијим проблемима. Међу њима је пад кредитирања реалног сектора и милијарде губитака од стране улагача банкротираних банака. Испоставило се да је скупо задовољство извести банкарски систем из кризе.
Шансе да ће се пракса to big to fail прекинути осетно је порасла после кипарског случаја. Тада уместо санације банака које тону од новца кредитора било је одлучено да се оне спасавају на рачун улагача. Са великих депозита од 100 хиљада евра које не осигурава држава одузето је до 47,5%, а заузврат клијентима су понуђене акције банке коју спасавају. Ефикаснија мера подршке финансијског сектора је осигуравање улога, сматра Владислав Белов. По његовом мишљењу, ова мера од стране државе је довољна.
- Позив руског Министарства финансија је разумљив. Наравно, државна подршка ће остати. Постоји појам осигуравање улога. Ми смо узели тај систем са Запада, и он се прилично добро показао. То су државна средства, али контекст ове изјаве је мање мешања у економију и више конкуренције. О томе треба говорити, а не само о томе шта се не сме радити од средстава пореских обвезника. Држава треба да осигурава поштена правила конкуренције.
Како би банке научиле да мере своје ризике и да раде под једнаким условима, треба их пустити у слободну пловидбу. Али за то је потребна промена курса. Актуелни услови за финансијски систем када он може да ризикује, а у случају неуспеха да се нада у помоћ државе, више личе на тиху луку у којој су мир и тишина само до прве буре.
Татјана Голованова,
