Времепловом у Србију 30 година уназад
Најупечатљивији догађај прошлог лета за ученике православне гимназије која носи име преподобног Серафима Саровског у Москви постао је одлазак на летњи спортски камп у србски град Свилајнац. За 8 дечака и 5 девојчица православне гимназије то је био први пут у иностранство.
По речима проректора за васпитачки рад центра Људмиле Гљаненко, главна заслуга за организацију овог путовања припада руководиоцу руског Добротворног Фонда књегиње Олге Александровне, Олги Куликовској-Романовој.
- Одавно сарађујемо са Олгом Николајевном, она је била на изворима наше гимназије. Код нас чак постоји ликовни студио који носи њено име и којој је она поклонила неколико слика. Она нам долази често и подржава наш центар.
Шта је за вас значило да се први пут нађете у Србији?
- Први мој осећај је као да сам времепловом стигла 30 година уназад. Не у економском погледу, већ у људском. Тамо сам видела врло светла, срдачна лица. Допало ми се што људи тамо желе да сачувају своју културу, своје традиције. Осетили смо љубав, бригу и неки унутрашњи мир. Један дан наша деца су провела у породицама и ми смо осетили ову срдачност. Знате, у многим западним земљама ти се вештачки осмехују. А овде је све без извештачености. Људи заиста говоре оно што мисле.
Пријатни утисак је на Људмилу Гљаненко оставила и сама спортска школа у Свилајнцу, где су били позвани ученици московске православне гимназије.
- Овде је све урађено на врло високом нивоу: и сама спортска база, и стазе, и стадион, базен. Има сопствено домаћинство које припада школи. Деца се бринуо њему уз помоћ одраслих. И све што израсте, стиже затим на сто деци која се одмарају у том кампу. То је оно што бисмо хтели да направимо код себе у гимназији.
За време посете Србији ученици московске православне гимназиеј су посетили Београд, Нови сад, Сремске Карловце. У србској престонци су боравили у Руском дому и подворју РПЦ, а у Сремским Карловцима у центру Руске емиграције. Радосни пријем су и приредили монаси многих манастира на Фрушкој Гори.
Ипак посебан утисак на Људмилу Гљаненко су оставила разорена здања која су остала као сећање на НАТО бомбардовања 1999. године.
- Знате, за нас је сада рат далеко, његови ветерани полако одлазе, наша омладина, ако ћемо поштено, постаје све безбрижнија, и однос према тој страници наше историје је све неозбиљнији. А овде се све види, све је очигледно. И када су деца видела то својим очима био је утисак као да им се нешто у души окренуло. Сматрам да је потребно да схвате које жртве су поднели људи да заштите своју веру и своју земљу.
Али најважнији за децу био је сусрет са председником Србије Томиславом Николићем, пријем код престолонаследника Александра у Србском Краљевском Двору, заједничка литургија са епископом Сремским Василијем. Допринос у организацији сусрета пружила им је србска списатељица и јавни посленик Радмила Војновић.
- Пут у Србију за наше ученике је био врло користан. Деца су одрасла. Ми смо ишли у спортски кам, а добили смо од сусрета много више. И захвални смо за то Олги Куликовској-Романовој и Радмили Војновић.
На крају нашег разговора Људмила Гљаненко је изразила наду у наставак сарадње са Србијом.
Григориј Соколов,
