Упад у Чехословачку: сведочење из првих руку
19. августа 1968. године у Кремљу је била усвојена одлука о војном гушењу Прашког пролећа, одобрена од стране руководства Варшавскго уговора. Ови догађаји до данас се у Русији називају опрезно „интервенцијом“.
Док се у Чешкој и Словачној зову ни више ни мање „окупација“, „сами Чеси, видевши тенкове на улицама Прага 21. августа ујутру, нису сматрали себе окупираним у буквалном смислу те речи“ – говори очевидац ових догађаја, економиста Владлен Кривошејев. У августу 1968. године он је био у Прагу као специјални дописник листа Известија.
- У ноћи између 20. и 21. августа седели смо утроје у нашем дописничком пункту – ја, заменик главног уредника Руде право Зденек Горжени и преводилац за руски Семјон билер. Говорили смо о опасности од увођења трупа. Ја сам убеђивао да је то апсурд. Семјон је говорио да сам наиван. Усред ноћи морао сам буквално да избацим пријатеље, требало је да завршимо чланак о томе како се реализују совјетске наруџбине у чехословачким предузећима. И чим сам сео да радим, зачуо сам Горженијев позив: Владлен, слушај, ваши су већ овде. Нисам поверовао: Шта се глупираш! А он зове поново: Слушај како бруји. Отварам прозоре, небо зуји: сваких 30 година у правцу аеродрома Рузине пролећу Илови. Зовем допсиника у Варшаву. Уместо уобичајеног женског гласа на централи у Прагу мушки: Прекид везе, зовем Бумипешту, колегу Бору Радионова, и ту исти одговор са централе: Прекид везе. Укључујем радио, и одједном чујем узбуђени глас спикера радио Прага: Сви који не спавају, пробудите оне који спавају. Важно владино саопштење. Прекршивши савезнички споразум трупе СССР и Варшавског пакта прешле су границу Чехословачке... А ујутру пред дописничким пунктом видео сам тенк. Он је стајао на трамвајских шинама. Још сам помислио: Зашто су га ставили на шине, омета саобраћај. На улицама грађани Прага су се окупљали у гомилама и негодовали бурно. Али помисао о окупацији код њих се прво није појавила. Совјетским војницима који су извиривали из тенкова, где је очигледно било веома топло тог августовског дана, грађани су покушавали да објасне: овде је миран живот, зашто сте дошли? Такође сам разговарао са нашим тенкистима. И био сам зачуђен. Један је сматрао да су они у Немачкој. Други је рекао да је дошао да брани Чехе од фашиста, који ће сваког момента упасти у Чехословачку. Једном речи, поњављали су пропаганду. А у очима наших момака видело се чуђење. Они су видели леп град, добро обучене људе, излоге пуне робе које тада у СССР није било...
У тренутку интервенције Владлен Кривошејев је већ три године радио у Чехоловачкој, припремао је за рубрику Искуство наших пријатеља чланке о економској реформи, тачније покушајима спајања тржишних механизама са планском економијом. Материјале су штампали, мада аутор није скривао ентузијазам поводом оног што је видео. Главни уредник Лав Толкунов који је саосећао Прашком пролећу штитио је како је знао и умео свог дописника. Али после повлачења трупа дошла је директива да се Кривошејев опозове. Скинули су и самог главног уредника Известија због „кратковидости“. А бивши специјални дописник из Прага није могао да нађе посао, затим се с муком запослио у туристичкој агенцији. Догађаји у августу 1968. су променили његову судбину, навели га да много тога преосмисли. Ево како објашњава узрок августовских догађаја 1968. Владилен Кривошејев.
- Наши јастребови у војсци су хтели да у Чехословачкој буду размештене трупе. Четири пута су се обраћали председнику Новотному са таквом молбом. Мотивирали су то тиме да су крила социјализма заштићена (у Источној Немачкој, Пољској, Мађарској, Румунији стајале су трупе), а у центру коридора од зпадних граница до граница СССР зјапи рупа. Они су говорили да је треба затворити. Али Новотни је сваки пут одговарао: нема потребе за војном базом, у случају потребе трупе ће се наћи у Чехословачкој за 2-3 сата. Што се и десило. Политичким властима у Кремљу, совјетским људима намерно су уливали мисао да промене у Чехословачкој воде ка распаду социјализма, упаду трупа у Источну Немачку. Али и утицај реформи Прашког пролећа на совјетски систем који је жудео за променама не сме се потценити.
Како сте се осећали у Прагу после увођења трупа као совјетски новинар? Он признаје да га је било срамота да излази на улицу, па и опасно је било. На вратима дописништва неко му је нацртао вешала. Када се то десило чешки пријатељи су у буквалном смислу речи почели да га чувају. Како се сећа Кривошејев: Тих дана мене, јаког младог човека, први пут је заболело срце.
Гајане Ханова,
