Европска Централна банка: од нових потреса нико није осигуран
Европска Централна банка објавила је радни реферат под називом Глобалне последице европске пословне кризе. Документ садржи 39 страна, а његов састављач је главни саветник директората ЕЦБ економиста Ливио Страка. При томе у преамбули се договара да мишљење аутора не мора да се подудара са ставом саме банке. Главни закључак састоји се у томе да чак државе које су добиле назив тихих лука не могу да се осећају осугурано од таласа кризе.
Таласи кризе, према анализи Ливија Страке, у периоду од 2010. до 2013. године периодично се понављају. У свом реферату Страка је анализирао 18 најчувенијих догађаја у три последње године, део којих је допринео превладавању кризних појава, а део их напротив продубио. У такве догађаје који су утицали на валутна тржишта економиста је убројао званичне изјаве руководства ЕУ, низ епизода политичке борбе, као и најприметније публикације у штампи. На пример, кризу су продубила масовна иступања становништва у Италији и Шпанији или резултати парламентарних избора у Италији у фебруару 2013. године, због чега се законодавни орган нашао у неизвесном стању.
Према прорачунима научника економисте, сваки негативни догађај доводио је до пада курса евра у просеку за 0,2%. При томе негативан утицај кратковидих дејстава политичара, како у размерама читаве ЕУ, тако и на националном нивоу, појавио се последњих година у значајнијој мери него икада до сад. У целини Срака карактерише кризу као јединствени псеудо-природни експеримент глобалне трансмисије валутних потреса. А један од кардиналних закључака радног реферата ЕЦБ јесте теза да ширењу таласа кризе ван границе зоне евра допринели су не само државна задуженост појединих земаља, већ и „реалне“, како подвлачи Ливио Страка, трговинске и економске везе. Главни инвестициони аланитичар финансијске групе Брокеркрдитсервис Максим Шеин са тим у принципу не спори, али скреће пажњу на друге аспекте.
- Што се тиче економске кризе као глобалне појаве, каже Шеин, мислим да овде Страка није погрешио. Једино глобалност није само у томе што земље могу између себе да тргују. Оне имају и односе у погледу кретања капитала. Наравно, нико није осигуран од потреса. Јер криза носи, како ми се чини, систематски карактер. 20 година државе, компаније и приватна лица су активно узимале зајмове, не мислећи како ће да врате овај овац. Сада дугове треба вратити и то ће трајати.
Отприлике о истом том говорио је у радијском интервјуу преседник Минхенског института за економска истраживања Ханс-Вернер Зин.
- Ми преживљавамо мега-кризу. Дуго су земље живеле не према средствима, нагомилавале су буџетски дефицит који је покриван из иностранства. И када је дошла криза испоставило се да су изгубиле конкурентност. Престоји дуги процес повратка и пада са небеса на тле реалности.
Прилази водећег економисте ЕЦБ и експерата у оцени кризе могу да се у нечему разлизале. Али суштину вероватно не мењају.
Олег Севергин,
