Г-20: транспарентност и предвидивост

17-08-2013 02:56:40 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Свака промена у новчано-кредитној политици земаља Велике двадесеторице треба да буде брижљиво проверена и јасно објашњена. Русија инсистира да ће управо овај принцип сарадње доприносити повећању стабилности светског финансијског система, циљу који на речима подржавају све чланице Г-20. Ипак методе којима се у последње време стимулише развој економиј еимају све негативнији ефекат за тржишта у развоју.

Бескрајне шпекулације око девалвације евра и долара, као и јуана и јена буквално приморавају многе политичаре да кажу да је време да се уведе контрола крусева валута. На пример, Француска и Немачка су директно изјавиле да постоји опасност од валутног рата пошто је Јапан вештачки смањио курс јена за 20% од новембра 2012. године, како би појефтинио своју продукцију и увећао извоз. На једном од недавних састанака министри финансија и шефови централних банака Велике двадесеторице изјавили су спремност свих чланова групе да се суздрже од конкурентне девалвације валута, између осталог нису превише грдили Јапан.

Валутни ратови играју проитв стабилног раста који је сада тако потребан читавој међународној економији, објашњава главни економиста Дојче банке у Русији Јарослав Лисоволик.

- Конкурентска девалвациај валута нагло смањује могућност обнове међународне економије у време кризе. Фактички реч је о протекционизму. Земље се затварају једна према другој због регулисања валутне компоненте. То нагло смањује обиме међународне трговине и темпо економског напретка. Ни у ком случају не сме да се иде путем слабљења валута на штету других земаља.

Против стимулисања економског раста приликом којег се вештачки смањује курс националних валута оштро су се изјашњавале управо земље у развоју, посебно чланови БРИКС. Између осталог, потребна је и одређена слобода деловања. Криза у зони евра очигледно је показала неефикасност тоталне контроле, истакао је главни економиста АФК Система Јевгениј Надоршин.

- Узимајући у обзир проблеме са којима се сада суочава зона евра, час Грчка, час Португалија – није лако зони евра да реши ове проблеме. Посебно када је талас сложености стигао до великих економија – Италије, Шпаније. Одмах је интензивирана полемика, постало је тешко економији у целини. Тоолико неефикасним су се испоставиле оне опште институције које користи зона евра, јединствена валута између осталог. За сада се ове земље тешко крећу ка ефикасности – корак напред, два назад.

На валутном тржишту постоји још једна опасна замка – такозвано квантитативно ублажавање. То је нетрадиционална монетарна политика када централне банке почињу да купују финансијске активе, уливајући у економију извесну суму новца. Сматра се да је то последњи покушај спасавања економије за очајне политичаре: када више никакве методе стимулисања не раде, а власт мора да покаже привид деловања и бриге. Последњих година овом методу посебно прибегавају САД. Ипак таква политика има и супротну страну: инфлација и мехури од сапунице у другим економијама. Коментарише Јарослав Лисоволик.

- Онај капитал који брзо долази може брзо да оде – то су претпоставне нестабилности. Сада се сва светска тржишта суочавају са обећањима САД да ће обуставити мере квантитативног ублажавања, изузимања оне ликвидности коју су пустили на тржиште. Многи инвеститори се плаше одлива капитала и средстава са истих тих тржишта у развоју. То притиска рубљу и друге валуте.

Успут немогуће је не истаћи појава двоструких стандарда у тој области: сасвим миран однос према САД, чија је Федерална резерва у последње време сваког месеца убризгавала у економију по 85 трилиона долара и Кипар, подвргнут остракизму, којем нису успели да издвоје 10 трилиона. Иста политика новчаног ублажавања посебне примедбе финансијске Г-20 за сада не изазива. У фази стагнације економија новчано ублажавање је оправдано, изразо је заједничку мисао руски министар финансија Антон Силуанов.

- Проблем ће се између осталог разматрати на самиту у септембру. неопходни општеприхваћени и јасни критеријуми, када и на који начин може да се искористе сличне методе стимулације. Али, како је рекао исти тај Силуанов, кључно питање јесте предвидивост.

Андреј Смирнов,