Мајор: филм о животу иза црте
8. августа у Русији је почела премијера филма Мајор – рад редитеља Јурија Бикова, добитник три главне награде на филмском форуму у Шангају, 2 награде на фестивалу младе европске синематике Voices у руском граду Вологди и успешно демонстриран у француском Кану.
Филм је разумљив у било ком друштву, а за руско је друштво веома болан – то су односи између грађана и полиције. Страх, подозривост да су сви представници правног реда корумпирани, међусобно повезани, потплаћени од стране криминалних структура. Многи гаје антипатију према полицајцима. И то, она је узајамна. У филму Бикова је конфронтација максимална. Главни херој је официр полиције, који жури у породилиште, где му се жена порађа, те случајно обара колима дете. Колеге одмах покушавају да нађу за мајора оправдање, те га спасу од затвора. Почиње од фалсификације чињеница, завршава се многим смртима, правим крвавим клупчетом. Мајор је спреман за било коју казну, само да би зауставио ту страшну машину. Али је то немогуће, процес је отпочео… То је филм о томе да је овако живети немогуће! – каже редитељ Јуриј Биков.
- Постоје обичне норме, које је човечанство дефинисало током огромног броја година, одједном смо почели да их игноришемо тобоже ради тога да би преживели. Међутим, то је неправилно! За мене је то филм о томе да је доста да игноришемо општељудски морал – грађанска и људска дужност су много важније него клавновске, породичне ствари.
Емотивност тог филма повећава и то, што без обзира на неке нијансе, полицајци су представљени не као чудовишта без душе и саучешћа, већ као обични људи – који размишљају, пате, нису склони да себе оправдају. Достојни поштовања. Рецимо, мајор, главни херој, два пута је рањен приликом извршења службених обавеза… Јуриј Биков наставља:
- Не постајеш монструм само ако носиш униформу. И у полицији раде људи. У филму има много сцена, у којима се види да им је тешко, а тамо има много достојних људи.
Иначе, у филму Јурија Бикова све није једноставно, сложено је као и самом животу. Чак и врхунац филма за сваког је свој. За неког је то сцена, када је отац погинулог детета упао у полицијску станицу са пушком да би убио возача-официра. Други гледаоци, вероватно ће сматрати врхунцем тиху епизоду: полицајци седе у колима са мајком погинулог детета и питају: Да је твој муж случајно оборио човека – зар не би покушала да га спасеш? Жена чути.
Идеално, прави критеријум за све мора да буде закон. Филм Мајор доприноси таквој свести, мада о томе нема ни говора. Вероватно је то био суперзадатак аутора филма.
Рита Болотска,
