Неодређеност око Каспијског сланог језера као геополитички инструмент
Каспијско језеро остаје у жижи повећане пажње светских држава, јер тражењу компромиса у подели језера између 5 прикаспијских земаља сметају интереси САД, које желе да сачувају за себе статус активног регионалног играча.
Каспијско језеро је испало подељено по обали веома неравномерно. Та чињеница, поред сложене географије језера, ствара допунске тешкоће. Осим тога, у одређивању правног статуса Каспијског језера стране никако не могу да постигну јединствено мишљење - да ли је то језеро или море. Иза тога стоје различите варијанте коришћења простора.
Данас Русија иступа за одређивање граница територијалних вода у размерима 12 или 24 миље и подржава идеју заједничког власништва осталог дела акваторије преко договора су суседним Казахстаном и Азербајџаном.
Међутим, преговори су далеки од успешног завршетка. Многи експерти сматрају да тражење компромиса коче стални покушаји да се уклопе у шему геополитичких играча ЕУ и САД. Они теже да се учврсте на Каспију, јер се под његовим дном налазе богате залихе енергената. Међутим, не само због тога. Каспиј је умногоме кључ за огромни регион. Клупче контрадикторних интереса ствара веома неповољну позадину за преговоре. Пред микрофоном је заменик директора Института земаља Азије и Африке МДУ Ломоносов Андреј Карнејев.
- Од распада СССР-а западне корпорације су почеле да активно раде у том региону. 1990-их година САД су покушале да реализују геополитички задатак да би већи део енергената био танспортован не преко Русије, већ другим маршрутама. Тај је пројекат био умногоме реализован. Данас знатни део енергената Азербајџана, делимично Казахстана заиста се транспортује не преко Русије.
Међутим, то не знатно мења геополитичку равнотежу у Евроазији, између осталог, у Каспијском региону, мада економке противречности нису нестале. Овде се међусобно косе интереси прикаспијских земаља. Ускладити их је доста сложено. Томе сметају интереси ванрегионалних играча. При било којој подели Каспија неодређен остаје проблем разраде трансграничних нафтогасних налазишта.
Дијаметрално различити интереси и нежеља да се постигну компромиси резултирала је последњих година активном милитаризацијом и повећањем снага ВПС прикаспијских држава. То је посебно актуелно у случају Туркменистана и Азербајџана. Иран сргеј Дуз,е такође боји Азербајџана, али из других разлога: Баку је регионални савезник Вашингтона. Хипотетички није искључено да ће територија Азербајџана бити искоришћена као упориште за војну кампању против Ирана од стране Израела и САД.
Иначе, САД теже да уђу у Каспијски слив. При таковој ситуацији вероватноћа праведне и равноправне поделе акваторије Каспија се одгађа за неодређену перспективу.
Сергеј Дуз,
