Холандски фотографи одгонетају Русију
Холандски и фламански фотографи о Русији назив је централне изложбе Међународног фестивала Фотопарада у Угљичу. У том старом руском граду на обали Волге он се одржава већ седми пут. У програм фестивала који се одржава од 7-11. августа укључене су радионице познатих фотографа, конкурси, креативни сусрети, све што може да заинтересује и професионалце и аматере. Осим тога, актуална експозиција је део програма унакрсне Године Русије у Холандији која се управо одвија.
Изложба из Холандије састоји се од радова 10 аутора, који су снимали документарне фотопројекте о Русији током последњих 20 година. Сви они искрено се занимају за Русију, али сваки је види на свој начин. На једном снимку је запечаћена сцена стихијске трговине коју можете да видеите на ивицама руских путева кроз села: са хаубе се продају пилићи и јаја. На другој фотографији су две уморне девојке продавачице које у униформи тајно пуше иза продавнице. То су очигледно документарни снимци, можда чак сцене случајно доспеле у кадар. Али има и оних где се пробијају режирани елементи: у неуредној соби жена затвара лице од фотографа, као да се стиди нереда. Поред ње је мали дечак, вероватно њен син. На зиду виси црвена кеса која подсећа на дугме за узбуну.
По мишљењу координатора изложбе Ирине Попове, Русија је за холандске фотографе сурова и нејасна, али очарава и они на све начине покушавају да схвате загонетну руску душу.
- Ја сам се потрудио да узмем оне серије које су говориле о Русији у целини, чиниле извесну изјаве о свом погледу на земљу. Мени се чини да је то оно што недостаје руским фотографима.
Поглед на Русију из угла њене историје и митологије – тако се вероватно може окарактерисати серија Китеж Питера тен Хопена. Према легенди у воде овог језера утонуо је митски град Китеж у време када су монголско-татарске хорде разориле руске територије. Од тада једном годишње невидљиви град се тобоже јавља из водених дубина, и његови браниоци ратници свечано обилазе језеро. Питер тен Хопен је питао становнике села да ли су видели нешто слично, многи су одговорили да јесу. Стварајући своју серију фотографија, холандски мајстор је направио реално село Владимирско такође помало аветињским. Он је снимао његове становнике у сумрак, смештајући њихове портрете на тамну позадину, не занимајући се за живописне пределе овог краја.
Други холандски фотограф Карл де Кајзер је отишао да снима у један од сибирских затвора. И тамо је направио необичан снимак: на белом снегу стоји огромни ледени коњ, поред њега атлетски грађен момак полива се водом на мразу. И све то са високом оградом и бодљикавом жицом у позадини. Тако нешто тешко је било смислити и унапред припремити. Мада је руководство затвора предузело неке мере како би украсило живот затвореника специјално за страног фотографа. Тако су се појавиле фотографије где затвореници седе у лепој учионици, играју тенис на терену.
Изложба Холандски и фламански фотографи о Русији већ је посетила Москву и Јекатеринбург, после Угљича је очекује још неколико руских градова.
Татјана Завјалова,
