Правилно читање – гимнастика за мозак
Многи мисле да је књиге довољно читати да би се човек развијао, али то није тако. Читање без система оптерећује мозак информацијама, и не даје могућност њиховог усвајања. Који је правилан начин читања, који је користан и доприноси усавршавању и развију интелигенције?
Умеће читања изузетно утиче на реакцију мозга. Као прво,- повећава ниво организације визуелне зоне коре. Као друго, код особе, која уме да чита, под утицајем штампаног текста активира се практично комплетна мрежа неурона у левој хемисфери, која је одговорна за усвајање говора.
Међутим, испоставило се да традиционалан начин читања има своје мане: губитак пажње и флексибилности програма читања, када се сви текстови читају подједнако споро, повратно кретање очију, када се поглед усмерава на већ прочитани део, и наравно непријатељ број 1 - унутрашње изговарање текста. Услед тога се не памти информација и измиче смисао прочитаног.
У наше време свакодневно човек је суочен са читањем десетина страна текстова, и не ради се о само о књижевности, него су то информације пословног карактера, штампа, пословна и лична кореспонденција. Управо због тога правилно читање пре свега има за циљ ефикасно усвајање информације. Различите технике брзог читања омогућавају пре свега схватање суштине текства и корисно усвајање прочитаног, а не – како многи мисле полазећи од самог назива – само брзо читање.
Да би се постигао ефекат усвајања потребан је тренинг. На који начин? –Читањем. Али на одређен начин. Прво, потребно је изводити систематске вежбе ширења (угла) погледа, треба сузбијати процес изговарање речи приликом читања, треба примењивати алгоритме читања који обезбеђују извлачење суштине. И не сме се заборављати, да то није разонода, него озбиљан поступак измене изграђеног начина рада мозга.
За вежбе се могу користити како од раније позната (по форми, садржају, аутору) књижевна дела, тако и информативна: новинарски или научни чланци. Важна је жеља да се усвоји неколико мисли. Пре читања, треба замислити коју информацију желите да добијете из текста, да пробате да погодите садржај странице. Веома су битни концентрација и расположење, јер ако имате намеру да тражите неке омашке у тексту, онда ћете као резултат примећивати само њих. А уколико сте себе оријентисали на извлачење чињеница – добићете их.
Следећи битан корак је читање ћутке, односно без изговарања текста уснама или у мислима. Ово изговарање одвлачи пажњу и знатно успорава читање. Потребно је контролисати себе: уколико се покрећу усне, стисните уснама оловку, на пример. Спречити изговарање речи у мислима је теже. Један од начина је читање уз, на пример, ритмично лупкање руком.
Умеће концентрисања на проблему је један од чиниоца успешног умног рада. Постоји једноставна вежба, која може томе да помогне – то је читање речи наопачке, али не наглас, него мисаоно. Приликом читања речи наопачке, прво је потребно замислити ту реч на основу слова које она садржи, а затим је причитати. Уколико се том приликом ваша пажња пренесе на нешто друго, мораћете ову вежбу да поновите из почетка. Уједно вежбајте и пажњу. Да не би губили време, ова игра-вежба је лако изводљива и у градском превозу.
Методе и технике брзог читања често се упоређују са спортом, само што се развија мозак, а не мишићи. Истраживања потврђују, да особе, које су савладале технику брзог читања имају бржу реакцију, већу брзину нервног система. Тако да се не треба плашити учења брзог читања – то је корисно!
Ана Фјодорова,
