230. годишњица Георгијевског трактата
Пре 230 година, 4. августа 1783. године, између Руске империје и Картли-Кахетинског царства био је потписан Георгијевски трактат. Он је одредио даљу перспективу прикључења разједињених грузијских кнежевина Русији.
Одлука картли-кахетинског цара Ираклија Другог, који се определио за војно-политички савез под окриљем руске круне, била је потпуно основана. Током три столећа после пада Византијске империје Закавказје, одвојено од читавог хришћанског света, било је арена борбе за господство између Турске и Персије. Изаћи из веома тешке ситуације разорена Грузија је могла само уз помоћ Руске империје, која је имала у то време много сјајних војних и дипломатских победа. Георгијевски трактат је био изврстан догађај, који је ударио темељ очувању грузијске нације, - тврди руководилац Центра проблема глобализације Александар Чачија.
- Пре потписивања трактата је у Картли-Кахетинском царству живело, према проценама научника, највише 250 хиљада људи. У Западној Грузији, подељеној на Имеретинско царство, Абхаску, Мегрељску, Гуријску кнежевину, живело је око пола милиона људи. После 150 година укупан број становника Грузије износио је 5,5 милиона. Фактички су Грузијци били на рубу нестанка. Да се ситуација у Грузији наставила у току 30-40 година, данас не би било говора о грузијској нацији као о постојећем културно-историјском феномену.
Детаљни преговори о условима трактата су вођени од децембра 1782. године, када се грузијски цар обратио Катарини Другој са молбом о покровитељству. Документ, потписан од стране представника две земље у Георгијевској тврђиви, није предвиђао прикључење Руској империји. То се десило после 20 година, после поновне молбе Картли-Кахетинског царства већ руском цару Александру Првом, - објашњава директор Института земаља ЗНД Константин Затулин.
- Два пута су молбе биле одбијене у вези са тиме што би то потражило од Руске империје велике напоре, средства и људске животе. Међутим, победили су заједничка религија и хришћанско милосрђе према Грузији, која је преживела разорну персијску најезду 1796. године. Почетком 19. века је Картли-Кахетинско царство ушло у састав Руске империје. У вези са тиме су сви грузијски кнезови добили иста права, која су имали руски кнезови. Услед прикључења мале Грузије број племића се у Русији удвостручио.
Прикључење Картли-Кахетинског царства Руској империји је било оправдано, - сматра руководилац Центра проблема глобализације Александар Чачија.
- Ираклиј Други је био велики цар, али је оставио пренеражујући по својој неприкладности за услове тог времена закон о престолонаслеђу, у складу са којим читаво његово огромно потомство, сви унуци су имали право да наследе престо, свако је могао да одвоји неки део и прогласи себе месним царем. Тај процес је могао да води огорченим међусобним борбама, шта би се завршило анексијом од стране Ирана.
После прикључења Картли-Кахетинског царства јединственом државном простору Русије, у састав Русије су ушле Имеретија, Мегрелија, Гурија и Абхазија. Идеје Георгијевског трактата су допринеле не само очувању националног идентитета народа Грузије, већ и одредиле њен европски правац развоја.
Михаил Аристов,
