Пресуда Менингу: крив за шпијунажу, али непријатељу није помагао
Главни информатор сајта Викиликс војник Бредли Менинг који је предао на стотине хиљада тајних докумената, ослобођен је по основној тачки оптужнице – пружање помоћи непријатељу. Таква је пресуда војног трибунала у бази Форт Мид у САД. При томе Менинга су прогласили кривим за шпијунажу, крађу државне својине, превару и неиспуњавање наредбе. Затворску казну ће изрећи данас. Дописник Гласа Русије у САД Роман Мамонов прати финале гласног суђења.
Заседања војног трибунала у Форт Миду у држави Мериленд чекало је на стотине новинара који су окупирали прилазе војној бази, као и две десетине присталица војника Менинга, са плакатима Слободу за Бредлија, Заштитимо слободу говора, Менинг није издајица, већ херој.
Мало ко је сумњао да ће пресуда бити оптужујућа. Питање је било само колико сурова ће бити. У оквиру читавог осмонедељног судског процеса војни тужиоци су покушавали да убеде суд да је Менинг одлично знао да ће тајни документи које је предао сајту Викиликс доспети у руке терориста. Што значи војник је намерно пружио помоћ непријатељу.
И ту се десила главна сензација. Судија пуковник Дениз Линд (а случај је на молбу Менинга разматрао један судија, а не порота) ослободила је војника оптужбе за пружање помоћи непријатељу. Управо по тој тачки војнику је претила доживотна робија без права превременог ослобађања.
Осим тога, са Менинга је била скинута оптужба за објављивање видеоснимка напада америчког војног хеликоптера Апач у Ираку 2007. године када су била убијена двојица новинара агенције Ројтер и 12 цивила.
Између осталог, то је једина победа Менингових адвоката. На основу преостале две десетине епизода он је проглашен кривим. Оптужбе су озбиљне: крађа тајних материјала, компјутерска превара, неиспуњавање наредби и што је најважније шпијунажа. Са њом је изједначена предаја тајних информација сајту Викиликс. Оснивач сајта Џулијан Асанж већ је назвао то екстремизмом од стране специјалних служби, нападом на слободу штампе и крахом Обамине репутације.
- То је први случај у историји САД када је лице које је отркило државне тајне осуђено по члану шпијунажа за комуницирање са штампом. То је врло озбиљан и опасан преседан. И то је само део Обамине политике за борбу против процуривања информација. И то је део Обаминог рата против новинара. Администрација Обаме је иницирала веће истраге против раскринкавача, оптужујући их за шпијунажу, него сви претходни председници заједно. То је пример екстремизма који се оправдана националном безбедношћу.
Да подсетимо, Менинг је предао Викиликсу више од 700 хиљада докумената. То су извештаји о разним инцидентима у току рата у Ираку и Авганистану, дипломатска преписка, досије о затвореницима Гуантанама. Сам војник инсистира да је само хтео да каже истину о томе како се ниподаштавајуће Американци односе према животима цивила у војним зонама.
Колико ће година Менинг провести у затовур сазнаће се у 9.30 по времену источне обале САД. На основу свих тачака оптужнице војнику прети 130 година робије.
Роман Мамонов,
