Читање штетно по здравље?
Од како је човек смислио слова, научио се да склапа од њих речи и пише књиге, у свету не јењавају спорови о користи или штетности читања. Заштитника овог процеса у свако доба било је доста: сви учени људи, монаси и други носиоци просвећивања једногласно су подржавали читање, инсистирајући на његовој неопходности за васпитавање грађанина способног да управља државом и служи домовини вером и правдом. Посебно конзервативни су тврдили да од оних који не воле и не желе да читају не може да постане добар човек.
Да ли је то тако? Да ли је истина да човек који чита представља најбољу компоненту друштва и да ли постоји корист од читања или оно доноси само штету?
За људско здравље неумерено читање је несумњиво штетно, кажу књигомрсци. Као прво, велики део љубитеља књига носи наочаре и има проблема са видом због читања на лоше осветљеним местима, у кревету, у метроу, у аутобусу, као друго многи имају криву кичму, бол у леђима, радикулитис, сколиозу и руге непријатности. Као треће, читачи воде пасиван живот и зато често имају вишак килограма, са задовољством гутају не само књиге, већ и садржај фрижидера. Уз то међу читачима су проширене и главобоље различитог порекла, нервни поремећаји. А уз то имунитет таквог човека је многи пута слабији него код књигомрсца, зато што књишки мољци како их називају противници, велики део времена проводе у затвореним просторијама и мало се шетају. У одређеним епохама било је чак и гоњења људи који воле да читају. Сматрало се да ова погубна навика наноси штету држави, руши структуру друштва и квари односе са влашћу.
Шта мисле о томе научници? Стручњаци из француског Националног инситута здравља и медицинских истраживања дошли су до закључка да читање као релативно недавна појава у човековом животу наводи мозак да прилагођава њему области које одговарају за друге вештине.
Аутори експеримента су сакупили групу од 63 Португалца и Бразилца, од којих је 11 било неписмено, 22 особе су научиле да читају у одраслим годинама, остали у детињству када су ишли у школу. При томе научници су намерно радили не са образованим студентима универзитета који су обично добровољни у оваквим истраживањима. Резултат: умеће читања се развија на уштрб способности да се перципирају људска лица.
Друга група научника је открила да интелект, тачније општа способност за схватање и решавање тешкоћа која обједињује све сазнајне способности човека: осећања, перцепцију, памћење, мишљење, и број прочитаних књига нису никако повезани. Тачније може да се чита врло много, али знања од тога неће бити више, посебно ако читате у циљу да се забавите или убијете време.
За време читања људски мозак добија информације, али оне често нису само бескорисне за живот или ум, већ и сасвим несистематске. За време забавног читања, неоптерећеног анализом материјала који се чита, интелект ленчари, значи не развија се. Ради одржавања ума у радном стању не треба само читати, већ и решавати разне аналитичке задатке, између осталог мозгалице. Закључак је следећи: може се бити начитан и сасвим неприлагођен за живот.
Претераност је штетна у свакој области. Не треба заборавити да је читање један од најбољих начина за добијање информација, а како да се она употреби, зависи у целини од нас. О томе како правилно читати да буде корисно и за здравље, говорићемо у наредном чланку.
Ана Фјодорова,
