За успомену на Владимира Висоцког

25-07-2013 07:10:32 | | Глас Русије, фото: Ольга Ильченко/«Голос России»/ vostok.rs |


У Русији се сећају Владимира Висоцког. Песник, аутор и извођач песама, глумац легенадрног московског Позоришта на Таганки умро је 25. јула 1980. године. Без обзира на то, што га већ у току 33 године нема међу живима, интересовање према личности Висоцког и његовом стваралаштву не јењава.

Слободољубив, дрзак песник, који није признавао ланце, он није одговарао совјетској власти. Он је и умро у непогодно време: у време летњих Олимпијских игара у Москви, када је главни град поздрављао спортисте из читавог света, те није смело да се деси нешто неочекивано. Власти су се бојале да ће сахрана омиљеног певача стећи спонтане размере. Тако се и десило: вест о смрти Висоцког се разнела муњевито, мада су у штампи била само два кратка саопштења и оглас изнад позоришне благајне: Умро Владимир Висоцки. Тог дана се око позоришта нашла огромна маса света. Људи су се мењали и све до сахране били у тој тужној стражи. На дан саме сахране људи су заузели не само суседне улице, већ и кровове зграда око Таганског трга у центру Москве. Последњи пут је Висоцког, изгледа, пратила читава престоница. Пренеражена због тога песникова жена француска глумица Марина Влади је тада изговорила: Видела сам сахране принчева, краљева, али тако нешто нисам видела!...

Владимир Висоцки је живео кратак живот – свега 42 године, али је стигао да уради невероватно много. Он је живео у лудом темпу: приредбе и пробе, снимања и наступи, а ноћу стварање песама, захваљујући којима је он постао не само лидер своје генерације, већ и остао у сећању као оваплоћење правог руског карактера, - сматра чувени песник Евгениј Јевтушенко.

- У њему је било нешто, што се може назвати жудњом за слободом, незадрживом жудњом, без обзира на све препреке. Толико је он био слободан! И то, и у свом стваралаштву, и у контактирању с људима… И својим песмама, својим личним владањем он је заузимао нове милиметре и сантиметре слободе изражавања људског духа. То је било веома тешко, те је он малаксао. Умро је од живота, којим је био препун…

Дух бунтовника, сматрао је сам Висоцки, избио је из њега захваљујући Позоришту на Таганки. 1960—1970-х година он је постао трибун слободољубивих идеја у тоталитарном совјетском друштву. Песник је сам казао: без Таганке не би било ни Висоцког. Позориште и глумац су се нашли. На позорници је Висоцки глумио око 15 улога, међу њима свог главног – Гамлета. Незаборавне ликове је он створио и на филму – Дон Гуан у Малим трагедијама Пушкина, Ибрагим Ганибал у филму Прича о томе, како је цар Петар црнца женио, Глеб Жеглов у фимлму Место сусрета не може бити промењено. Ипак је својим животним делом он сматрао песме, које су постале за потомке баштина од непроцењиве вредности. Траке са снимцима гласа Висоцког су се прошириле читавом земљом, читавим Совјетским Савезом невероватно брзо. Висоцки је окупљао пуне стадионе слушалаца не само у Отаџбини, већ и у иностранству. Он је у пуној мери осетио свенародну љубав, али није стекао књижевно признање. Што више, Висоцки није имао ниједан званични концерт (мада их је било више од хиљјаду). Само једна од његових песама је била објављена за живота аутора.

И после више од тридесет година песник и глумац остаје личност број један за многе грађане Русије. Према подацима социолога, на списку идола 20. века он је само иза Јурија Гагарина! Истакнута глумица Ала Демидова, партнер Висоцког на позорници Позоришта на Таганки, размишљајући о том феномену, навела је следеће:

- Глумци су људи моменталног постојања. Неко је рекао да су они попут цртежа на песку. Таласи односе цртеже, а Висоцки остаје.

Његове књиге се стално издају, као и дискови. Извођачи различитих генерација певају његове песме. По читавој земљи се одржавају вечери успомена Владимира Висоцког и фестивали Висоцког. Рецимо, у старом руском граду Орао у Централној Русији обожаваоци тог певача и песника окупиће се за трећи Међународни фестивал уметности, посвећен стваралаштву Висоцког, у Владивостоку на обали Пацифика биће откривен још један споменик: на територији бившег Совјетског Савеза има их више од 20, још четири се налазе у иностранству, међу њима и споменик Висоцком у Подгорици, у Црној Гори.

Карина Ивашко,