Срби имају своју Свету Гору
За многе православне хришћане постоје места посебне духовне снаге. Најпознатија је планина Атос у Грчкој, око које је усредсређен велики број духовних православних светиња. Такво место постоји и у Србији.
Сваки народ има своја света места, на којима се током више столећа врше молитвена служења. Сви православни верници поштују Свету Гору Атос. У Србији такође постоји свето место Фрушка Гора, место, где су сви народи, који су ту живели током векова, градили манастири и цркве.
Висораван Фрушка Гора је дугачка 80 километара и широка око 15 километара. Она је сведок цивилизација, чија је старост око 100 хиљада година. Слични центри су Синај, Алтај и Атос. Света места те висоравни директно утичу на људски живот и делатност. Нису случајно на Фрушкој Гори градили цркве, капеле и манастире. Многи древни народи су знали да се на Светој Фрушкој Гори налази нешто важно – нека жива сила, енергетски моћна. Римљани су је својевремено називали "mons alma" или Свето место. Света Гора, Гора блаженства. На њој или око ње се налази више од 2 хиљаде различитих светиња. Управо на Фрушкој Гори у различито доба је било саграђено 70 манастира. То је место вишеслојне хришћанске духовности, почев од византијског доба све до дан-данас. У свим фрушкогорским манастирима, који су настали на још древнијим сакралним објектима, увек је била присутна Божанствена Сила, створена молитвеним акцијама, кајањем монаха и славом верника. Тек у 18. веку се ту учврстило православље.
Зашто су на Фрушкој Гори народи увек осећали моћ божанствене силе, која се шири на читаву територију? На било ком месту духовне снаге присуствује низ елемената као предодређеност за то да ће ово место назвати свето место. Ту је увек прво био извор свете енергије, око кога је брзо почињала људска ритуална или молитвена активност.
Фрушка Гора је заиста свето место јаке, божанствене силе. Фрушку Гору с правом можемо сматрати духовним центром Србије. Зато се ту овде предлаже да преименују гору у Свету Гору или Светогору да би изазвали веће поштовање према месту, које је обележио сам Бог. Да ли су сачувани сви историјски споменици?
На савременим картама Срема и Фрушке Горе обележено је само 17 манастира, остали су у рушевинама или потпуно срушени. Многи манастири и цркве нису сачувани. Један њихов део је познат само из писмених извора, други захваљујући археолошким ископинама. Од неких је остало само камење, темељ. Велики број манастира су уништили Турци, у касније доба, нарочито у Другом светском рату, рушили су их усташе. Међутим, права драма је рушење реликвија у другој половини 20. века, у време неверице.
Често су људи приликом историјских прекретница раскидали везе с традицијама, уводећи нову или забрањујући стару религију, успостављали нову идеологију, градећи, чинило се, ново савршеније материјално друштво, у којем су мало мислили на духовност. Током времена људи су делимично или потпуно губили своје традиције и усвајали нове вредности. Међу њима су рђаве – атеистичке, засноване на туђој идеологији, измишљеној митологији. Та је идеологија далека од наших пређашњих незнабожачких и хришћанских извора.
Елите многих земаља и континената су далеки од проблема светих места, светиња и храмова, зато се иде путем уништавања наших светиња. Тај процес рушења духовности је нарочито очигледан у време ратова, међу њима и Другог светског рата. Тај процес је био настављен у комунистичко атеистичко доба – он се очито види на Балкану – у време ратова 1990-их година, у Косовски догађајима.
Недавно је извршено издање монументалног истраживања теолога Милета Имеровског о манастирима Фрушке Горе, штампано уз подршку Фонда Владимир Лабат Ровњев. У књизи се помиње 19 неочуваних православних и 17 католичких манастира, међу којима су манастири Акалово (16. век), Баноштор (12. век), Матуљ (помиње се у 16. веку) Свети Дух (католички, 13. век) и други. Међу очуваваним се помиње 19 православних и 3 католичка манастира.
Ради разумевања мултикултуралности и вишевековног преплитања вера и религија на овој територији занимљиво је сагледати историју изградње манастира и цркава, нарочито њихову локацију. Рецимо, православни манастир Крушедол је саграђен као задужбина последњих сремских деспота Бранковића у 15. веку, али на месту, које је за раније народе имало сакрални значај, било је већ молитвено место. Испод пода цркве Ново Хопово такође су пронађени остаци друге грађевине од сакралног значаја. На месту манастира Мала Ремета постојала је римскокатоличка заједница са својим грађевинама. Манастир Бешеново, саграђен у 13. веку је припадао католичкој бискупији. Манастир Шишатовац је саграђен 1520. године на месту запуштене и срушене католичке цркве.
Карактеристично је да су постојале везе између фрушкогорских и светогорских манастира, које су се посебно учврстиле у 18. веку. Светогорски монаси су често посећивали ово место. Рецимо, патријарх Арсеније Јовановић-Шакабента је 1744. године хтео је да уступи манастире Кувеждин и Дивша Хиландарском манастиру, али се на захтев братије предомислио.
Као што се види, преплитање на Фрушкој Гори великог броја епоха, религија, народа је оставило на тој висоравни велики број споменика културе, сведочанстава духовног живота, као и оставило траг у караткеру артефаката. Сви су они сведочанство великог молитвеног рада хришћанске и прехришћанске епохе. То нам омогућује да сматрамо Фрушку Гору општенационалном баштином. Народ давно сматра Фрушку Гропру Светим местом. Надајмо се да ће је и црква ускоро прогласити Светом Гором.
У последње време почело је, мада споро, обнављање фрушкогорских манастира. Предстоји велики рад историчара, археолога, историчара уметности у обнављању историјске меморије Фрушке Горе. За сада њена земља и даље чува своје тајне, које је спремна да открије онима, ко ће поштовати своју историју, обнављати духовна места.
др Јелена Гускова,
