Берлински трактат: историја, значај и последице
Историчари словенских земаља обележавају 135. годишњицу Берлинског трактата. Тај историјски документ, усвојен на Берлинском конгресу у јуну 1878. године, променио је одредбе Сан-Стефанског мировног уговора, којим се завршио руско-турски рат 1877.-1878. године, а који је Русија водила ради ослобођења јужнословенских народа од турског јарма. Сан-Стефански мир је фактички уништио утицај Турске на Балкану и учврстио утицај Русије. Међутим, то се косило са освајачким плановима Аустро-Угарске и Велике Британије. Ради промене ситуације је био одржан Берлински конгрес, где је Русија била приморана на уступке утицајним западним државама
О последицама Берлинског трактата прича експерт Института Славистике РАН Никита Гусев.
- Последице Берлинског трактата су, чини ми се, глобалне. Бугарска је према трактату изгубила Македонију, што је после 35 година проузроковало први Балкански рат, а затим и други, савезнички, који је за дуго сахранио идеју словенске реципрочности на Балкану. Изворе србско-бугарског конфликта, такозваног македонског питања, као и сложених узајамних односа у совјетско доба, треба тражити управо у одлукама Берлинског конгреса. Србија је изгубила Босну и Херцеговину, коју су тада упоређивали с раном нације, која крвари. Управо одлука трактата о анексији Босне и Херцеговине од стране Аустрије створила је услове за познати хитац у Сарајеву. Догађаји после убиства аустријског надвојводе Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа, имали су последице светских историјских размера.
Какав је значај Берлинског трактата?
- Што се тиче значаја, за Русију је он, природно, мањи, него за друге Словене, мада је трактат показао да у таквим питањима пријатеља нема. Данас, додуше, у нашој историографији се све чешће износи мишлење да је Сан-Стефано био неизводљив. Оно, што је успело с Берлином, било је чак више од оног, шта су могли да дозволе Европљани. Ипак су неке словенске државе стекле независност.
Шта се може рећи о односима према том документу данас у различитим балканским земљама?
- Данас су односи различити. У Русији ретко помињу те догађаје. Међутим, на школским часовима, где га помињу најчешће, конгрес представљају као разорни пораз наше дипломатије. Тобоже, свуда су непријатељи Русије, нико нас не воли. У Србији, вероватно, о трактату знају више него у Русији, мада је главни празник код њих –Дан Нације, односно, дан почетка првог србског устанка. У Нишу, на југу Србије, вероватно се сећају: да нису услови Сан-Стефанског мировног уговора били промењени, то би те територије биле данас у саставу Бугарске, а не Србије. У самој Бугарској, где се колевком нације сматрала Македонија, однос према трактату је, напротив, негативан. За дуже време је идеал у земљи постала Сан-Стефанска Бугарска. Дан потписивања Сан-Стефанског мира је државни празник. Најинтересантнији је данас однос према Берлинском трактату у Македонији. Тај документ, како тамо данас говоре и пишу, заштитио је земљу од великобугарских амбиција и на међународном нивоу признао ју је и као територијалну јединицу с сопственом националном идентификацијом и самобитношћу.
Григориј Соколов, Владимир Путјатин,
