Трансатлантски трговински савез: тешкоће дијалога САД и ЕУ
У Вашингтону је почела прва рунда преговора између САД и ЕУ о стварању Трансатлантске зоне слободне трговине. Политичари називају тај пројекат највећим билатералним споразумом у историји. Међутим, противречности између учесника могу да компликују дијалог, а чак да га заведу у ћорсокак, - сматрају неки експерти.
Током последњих 10 до 15 година стварање међудржавних и регионалних економских савеза постаје тенденција. Према проценама експерата, међу земљама-чланицама СТО таквих свавеза има већ више од 300. Међутим, Трансатлантска зона слободне трговине би била без премца. У случају успеха тог пројекта годишњи приходи ЕУ би се повећали више него за 150 млрд долара, САД – више него за 120 млрд долара, али су то цифре за даљу перспективу. Реалност је таква да су несугласице између евентуалних учесника способне да одуговлаче преговоре за године, - каже шеф Центра института спољноекономске делатности Института економије РАН Владимир Оболенски.
- Природно је да током преговора настају противречности. Свака земља има осетне сегменте, у којима страна конкуренција у некој мери спречава развој националне производње. За одређене сегменте с једне и с друге стране ће остати баријере за улазак на тржиште, да не би страна конкуренција ометала развој националне производње.
Несугласице уствари обухватају сферу царинско-тарифног регулисања – има много таквих момената. Болне тачке ће сигурно постати проблеме фитосанитарне контроле, разлике у техничком регулисању и нормама у САД и ЕУ. Експерти за пољопривреду подсећају да су отприлике 90 одсто америчке соје и кукуруза производи генетског инжињиринга. Међутим, у ЕУ постоји забрана за увоз и продају таквих производа из САД, те Брисел не намерава да прави уступке по том питању. Најзад, низ економиста се боји да ће стварање зоне слободне трговине управо сада допринети ширењу кризних појава.
Иначе, ствар се може свести на закључивање посебних уговора у тим областима, где се ставови страна поклапају. Међутим, може да дође и до пуновредног трговинског савеза. Идеологизовани експерти су га већ назвали економским НАТО-ом, који би могао да диктира услове игре другим учесницима светске трговине. Саветник Института савременог развоја Никита Маслеников сматра да је циљ трансатлантског савеза у другом.
- Мислим да је то преувеличавање и намера да се изда за реално оно, што је пожељно. Друга група експерата, у коју спадам и ја, сматра да је реч о томе да би ти преговори покренули дохијску рунду СТО и иначе реанимирали ту организацију, јер је то изазов за СТО и читав систем међународне трговине, када настаје зоне, која покрива око 50 одсто међународног трговинског промета.
Успеси на преговорима о стварању Трансатлантске зоне слободне трговине, ако до њих дође, постаће озбиљан изазов за учеснике Министарске конференције СТО, која ће бити одржана у децембру ове године на Балију. Иначе, многи аналитичари сумњају да ће формирање Трансатлантске зоне слободне трговине стимулисати реформе читавог система светске трговине. Када ти споразуми буду постигнути, не вреди очекивати озбиљан прираштај билатералне трговине, јер баријере између САД и ЕУ нису много високе. Многе ствари у оквиру заштите интелектуалне својине или интереса инвеститора већ су ханрмонизоване у оквиру споразума ОЕСР.
Влад Гринкевич,
