Евробондови - инструмент изласка из кризе?
Шеф делегације Европске комисије Жозе Мануел Барозо, иступајући у Европском парламенту 2.јула, обавестио је о формирању експертске радне групе, који ће у наредних годину дана истражити аспекте могућности емитовања заједничких регионалних обвезница. Ове обвезнице или евробондове, заговорници емитовања ових хартија од вредности виде као један од могућих инструмената изласка из дужничке кризе, која потреса еврозону од краја 2009.године. Подсетимо, говоримо о кризи државних дугова, која се односи на буџетске дефиците, а који су опет настали недовољним пореским приходима и прекомерном потрошњом у неколико медитеранских држава као што су Грчка, Италија, Шпанија и Португал.
До сада није постојала заједничка политика еврозоне која би се бавила питањима дугова. Иначе, ови инструменти, евробондови - омогућили би да се уједначи премија на ризик за државни дуг, јер се ове премије веома разликују од земље до земље. Ово би омогућило да се смањи оптерећење на буџете слабијих економија држава чланица еврозоне, које су се већ неколико пута обраћале за не малу помоћ, између осталог и за сервисирање сопствених дугова. Ипак, смањење оптерећења на слабије државе, могло би опет да доведе до повећавања оптерећења на традиционално јаке суверене економије. Пројекат о којем се дискутовало веома је споран и до сада је Немачка одбијала његову примену.
О перспективама ове могуће мере, са дозом скепсе, говори др Мирослав Прокопијевић, са београдског Института за европске студије:
- Било је и раније предлога да се уводе евробондови. Међутим, до сада су ти предлози наилазили на лош пријем код оних који би требало да финансирају, односно да стану иза тога. А то су најпре ове фискално здравије земље попут Немачке, Аустрије, Финске, Холандије итд. Проблем са евробондовима је што настављају систем подстицаја у којем земље у тешкоћама немају подстицаја да се мењају, а што терет читаве операције пада на све мањи број земаља. Тако да евробондови, и ако буду у неком тренутку пуштен ида финансирали земље у тешкоћама биће то знак ескалације еврокризе и биће исто тако знак да земље чланице ЕУ покушавају да већим јединством на неки начин одрже евро.
Мислим да чак и ако то буду радили, чак и ако се повуку најрадикалнији кораци- а то је формирање фискалне, односно пореске уније, да то може купити неко време, али да то неће решити проблем евро зоне. А три су кључна проблема: прво- ко ће платити дугове, друго- како очувати фискалну дисцплину и треће- најважније, како повећати конкурентност земаља у проблему.
Нешто оптимистичнији став има још један експерт за економска питања ЕУ, професорка Универзитета у Подгорици, Проф. др Гордана Ђуровић:
- Еврозона рефлектује своје сигнале широм европског континента. Од маја 2010.године, читав је инструментариј нових механизама и мера у оквиру макроекономске координације политика примењен, како би се предупредили негативни ефекти економске кризе која већ у другом таласу запљускује европске земље. У том смислу Европска комисија је преко фискалног пакта банкарске уније Европског семестра и механизама директне финансијске подршке дражвама чланицама уз строге мере штедње покушавала да предупреди даље погоршавање фискалних индикатора. Међутим, видимо да је ситуација у еврозони и даље врло озбиљна и да прогнозе опоравка свакако нису прдвиђене за ову годину, већ за следећу и то је предвиђен тек благи опоравак.
Наравно, ситуација није јединствена, али та дистинкција на Медитеран и ободне земље у односу на централне силе евро зоне, све је присутнија. У том смислу, сваки договор држава чланица еврозоне, преко централних банака и кроз механизам координације политка Европске комисије је добродошао. Сваки такав договор говори заправо о посвећености централних банака европских држава да заједница остане у оној дубини интеграција која је данас присутна. Само снажење механизама интеграције омогућава да се криза превазиђе.
Шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу, у току истог иступања пред Европским парламентом, обавестио је јавност о формирању 12-члане радне групе. Задатак за ових 12 експерата је да проуче све аспекте и дају препоруке у вези са евентуалним емитовањем јединствених регионалних облигација. Време ће показати, колико су, за сад предвиђене мере, заиста ефикасне.
Јована Вукотић,
