Ремек-дела Тицијана: из Рима у Москву
Ремек-дела великог мајстора италијанске Ренесансе Вечелија тицијана на три месеца уселила су се у сале Московског музеја ликовних уметности Пушкин. Још до недавно ових 11 слика, сакупљених из музеја разних граодва Италије, било је у саставу велике изложбе у Риму. Сада у Москви као да је наставак угледне италијанске изложбе. И то већ постаје традиција.
Прошле године из Рима у Москву исто тако су се „преселила“ платна великог мајстора Каравађа – његових дела практично нема у руским колекцијама. И платна Каравађа, и многе слике Тицијанове изложбе пре се нису ни излагале у Италији. То је знак посебног поверења италијанске стране, сматра директор Музеја Пушкин Ирина Антонова. Срећни смо што можемо да поклонимо нашој публици ова дела. Заиста, у гостима у музеју је велики уметнок. Тицијанова дела немамо у нашој колекцији. Код нас постоји један портрет о којем стручањци дискутују. Могуће да је то Тицијанова слика, али једнодушног мишљења нема.
Укупно 11 слика чини московску излођбу, али она дају пуну представу о Тицијановом стваралаштву – управо са таквим циљем и биране су слике, примећује италијнаски стручњак Ђовани Вила.
Тицијан је објединио у себи величину Микеланђела, префињеност Рафаела. Пошло му је за руком да у својој уметности прикаже тајну светог, лепоту световног, разноврсност људских типова и протрета. Тако је он достигао успех у разним жанровима сликарства.
Тицијан је још направио своју формулу женске лепоте која се разликује од формула других титана Ренесансе, тврди у интервјуу за Глас Русије историчар уметности Викторија Маркова.
- За Леонарда да Винчија то је Ђоконда, за Рафаела – Дона Вилата, а за Тицијана Флора. Лик који је направио Тицијан, не само Флора, већ и сви други, задивљује животношћу. То није неки недостижни идеал вишег савршенства. И у томе је Тицијаново својство: он је и тежио ка томе да сам живот представи у својим делима публици.
Флора се сматра симболом Тицијановог стваралаштва. До проналаска штампе то је била најкопиранија слика мајстора. Крајем 19. века директор галерије Уфици, где се она чува, чак је издао специјалну наредбу по којем је Флору могло да копира највише пет уметника истовремено.
Данаја је такође једна од најпознатијих слика у свету. И занимљиво је што тај митолошки сиже занима уметнике до данас. Говори амбасадор Италије у Русији Антонио Сзандари Ланди.
- Ових дана се на Венецијанском бијеналу приказује ефектна инсталација руског уметника Вадима Захарова која обрађује мит о Днаји и златној киши од које жене могу да се заклоне кишобраном. И мени се чини да такво пресецање разних видова уметности и различитих тумачења мита са дистанце од око 500 година може да буде врло занимљиво.
Очигледно није узалуд француски уметник Ежен Делакроа својевремено рекао: Сви смо ми крв и месо Тицијана.
Јелена Андрусенко,
