Спас је у србском оружју
На отварању међународног сајма наоружања и војне опреме под називом Партнер 2013 који још увек траје у Београду, министар одбране и Први потпредседник Владе Србије Александар Вучић нагласио је да министарство одбране и Влада Србије имају намеру да помоћу одбрамбене индустрије покрену развој целокупне српске привреде.
Позната је чињеница да војна индустрија и те како може да буде замајац економског развоја и извор великих девизних прихода, а као пример може да послужи војна индустрија Русије, која је само прошле године продала оружја и војне опреме у вредности 16 милијарди долара.
На сајму наоружања, на коме ове године учествује стотинак компанија, укључујући и оне из Руске Федерације и са Запада, вицепремијер је истакао да војна индустрија у Србији запошљава на десетине хиљада људи, што значи да је остала једна од највиталнијих грана српске привреде која има потенцијал да покрене развој и других привредних грана.
Између осталог, он је рекао да ће Србија у наредном периоду наставити да унапређује сарадњу са одбрамбеном индустријом Руске Федерације. Подсетимо, о тој сарадњи је Вучић пре пола године у Београду разговарао са потпредседником руске Владе Дмитријем Рогозином, када су се двојица вицепремијера договарала о производњи за руско тржиште, али и за трећа тржишта.
А колики потенцијал лежи у србско-руском заједничком пласману оружја и војне опреме на поменута трећа тржишта, говори званични податак о извозној моћи руске војне индустрије, који каже да је Русија само у првим месецима ове године продала наоружања за скоро седам милијарди долара, што значи да је до сада у овој години забележила повећање извоза оружја за 15 процената у односу на исто раздобље прошле године.
По речима руског председника Владимира Путина, Русија је у овом тренутку други највећи извозник оружја на свету јер покрива преко 25 посто глобалног тржишта наоружања, што јој је прошле године донело приходе од око 16 милијарди долара. Поменута сума новца се сваке године све више повећава, и то пре свега због продаје наоружања на Истоку, односно највише у Кини и Индији. На тај начин је Москва у кратком временском периоду од само две последње године повећала свој извоз наоружања и војне опреме за импресивних 46 посто.
Дакле, да се вратимо на почетак приче и на београдски међународни сајам, на коме се могло чути да је србска војна индустрија остварила важне резултате у производњи, извозу и запошљавању, као и то да је реално да Србија буде конкурентна на светским тржиштима. То потврђује и недавно пуштање у рад фабрике борбених сложених система у Великој Плани, у којој је запослено преко 200 људи, а која је још раније приликом сусрета са Рогозином била помињана у контексту србско-руске војне сарадње.
Према томе, војна индустрија у Србији, уколико јој држава буде посвећивала потребну пажњу, заиста може послужити као замајац за развој целокупне привреде у земљи, а то показује и искуство многих држава у свету. Поготово ако србска индустрија наоружања и војне опреме удружи своје знање и производне капацитете са онима који су већ доказани светски лидери на том пољу, попут Руске Федерације.
Ратко Паић,
