Парада победника
Европа и читав свет су били ослобођени фашизма
У Москви се обележава 68. годишњица одржавања легендарне Параде Победе. 24. јуна 1945. године у част пораза немачко-фашистичких снага у Великом Отаџбинском рату по Црвеном тргу у свечаном маршу је прошло 40 хиљада совјетских војника и официра.
Тачно у 10 сати уз откуцавање кремаљског часовника из капије Спаске куле се појавио Маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков, који је јахао белог коња. Он је примио рапорт команданта параде – Маршала Константина Рокосовског. Легендарни војсковође су заједно обишли војску. Затим су у свечаном маршу тргом прошли пукови свих 10 совјетских фронтова и ратне морнарице. У част сваког пука је оркестар свирао посебан марш.
Врхунац параде је био, када се појавила колона војника, који су носили 200 застава фашистичких снага. Уз бубњаву су их бацали на специјални подест код маузолеја. Прва је била бачена уз аплауз гледалаца застава батаљона личне страже Хитлера. Да би се истакло гађење према непријатељу, заставе вермахта су војници носили у рукавицама, које су биле спаљене после параде. Све је било промишљено до ситница, - каже доктор историјских наука, професор Борис Илизаров.
- Парада има своју посебну естетику. Она је била изражена посебном снагом, која је морала да свима покаже да је то велика, моћна, непобедива земља. Заувек је запамћено не само марширање совјетских снага, већ и то чувено бацање застава побеђене фашистичке Немачке код маузолеја, на којем је стајала влада на челу са Стаљиним. То је било веома упечатљиво, лепо, рекао бих, убедљиво.
Крајем априла Министарство одбране Русије је разместило на сајту Победнички мај документе, који су раније били строго поверљиви. Међу њима су директиве Генералштаба Црвене Апрмије о организацији Параде Победе, селекцији кандидата ради учешћа у њему, тренирању парадних група, шивењу војних униформи. Први пут су објављене наредбе команданта града Москве о времену параде, као и шема постројења, списак команданата, списак запљењених застава, бачених код маузолеја.
Данас, после 68 година, о Паради Победе, чинило би се, познато је све. Међутим, историчари откривају нове чињенице, - истиче директор информативних и социолошких програма Фонда историјске перспективе, коаутор књиге Загонетни отаџбински рат Александар Музафаров.
- Ни о једном историјском догађају се не сме рећи да је о њему познато све. Увек се могу наћи многе занимљиве појединости, које нису биле својевремено фиксиране у документима, можда зато, што су их сматрали непотребним. Постоје ствари, које су биле очигледне за људе из 1945. године, међутим, оне нису очигледне за нас. Рецимо, сасвим недавно чуо сам интервју ветерана-учесника Параде Победе. Он је причао: када је њихова колона напуштала Црвени трг, улица је била пуна људи, они су им бацали под ноге цвеће, изражавајући своју захвалност. Та појединост није нашла одраза ни у једном историјском документу. Тада нико није сматрао за потребно да то фиксира. Али је то остало у сећању ветерана. Таквих појединости има много, те ћемо више сазнати о тим догађајима.
Историчари називају Параду Победе епохалним догађајем, свечаношћу армије, која је победила, која је уз огромне губитке добила у том стравичном рату. Европа и читав свет су били ослобођени фашизма.
Светлана Калмикова,
КАТЕГОРИЈЕ
