Трка Париз-Пекинг стигла до Европе
Завршава се руска етапа трке ретроаутомобила Пекинг-Париз. Учесници су кренули из Вороњежа. До увече треба да пређу границу Украјине и да стигну до Харкова.
Тачно две трећине пута су превладане. 96 посада прошло је путевима Русије за 10 дана.
Руски тим који први пут учествује у престижној трци, дрћи осмо место у екипном пласману.
Тркачи су на путу већ 23 дана. Сваког дана у просеку прелазе 400 километара. Али узбуђење надвладава умор. Тркачи су људи који су навикли на живот у теренским условима, каже руски возач Јевгениј Смирнов.
- Ми смо се уклопили у ритам трке, све то подносимо сасвим мирно. Треба рећи да је план направљен врло разумно: постоји време за ремонт и за одмор. Ремонт нам не треба – код нас практично ништа не отказује. А успева нам да се одморимо, доведемо у ред, помало да видимо град.
Јевгениј Смирнов и Борис Литкин прелазе 12 хиљада километара маршруте Москвичем из 1979. године. То је једна од најмлађих посада у трци аутомобила „у годинама“. Најстарији ауто им ааустралијски тим: они возе Форд из 1913. године са максималном брзином од 50 километара на сат. По мишљењу учесника, Москвич је најбоље прилагођен ауто за трку. Озбиљан ремонт совјетском аутомобилу није потребан, говори координатор релија Пекинг-Париз Сергеј Поспелов.
- Изведен је само плански ремонт. Замењен је један амортизер који је процурео – није изашао из строја, само је почео да се квари. Имали смо резервне.Замењен је и такође су замењени дихтунзи на кочницама. Сви се чуде – и механичари, и организатори: углавном се ремонт Москвича своди на то да се обрише прашина са контролне табле. Таква шала се већ појавила.
Сви учесници релија веома се нервирају за сваки квар суперничког аутомобила и труде се да помогну. Њихова маршрута није лака. Понекад морају да се прелазе километри и километри по беспућу. Посебан утисак су на тркаче оставили путеви Монголије, тако да су када су ушли у Алтајску покрајину, осетили право одушевљење. Страни тркачи се чуде квалификованости руских механичара, каже Јевгениј Смирнов.
Наши мајстори понекад раде буквално успут оно што у иностранству по некад не могу да ураде ни уз коришћење савремене опреме. Странци су једноставно одушевљени тиме како ни из чега наши могу да направе потребан део и аутомобил наредног дана наставља трку.
Учесници прелазе маршруту у колони. Рано ујутру сви заједно излазе из хотела, увече су већ у новом граду, заједно вечерају. Они су прешли путеве Кине и Многолије. Предстоји Европа, а финиш је у Француској.
Јекатерина Иванова,
