Специјалне службе САД прелазе из одбране у напад

13-06-2013 06:20:58 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Специјалне службе САД прелазе из одбране у напад. После неколико дана оправдавања због скандала који је избио око праћења америчких грађана, Агенција за националну безбедност решила је да нађе кривце за објављивање саме чињенице постојања програма праћења америчких грађана.

АНБ је послала званични захтев министарству правде (чији је део тужилаштво) са захтевом да покрене кривични поступак поводом чињенице процуривања информација. Тужиоци могу да одбију, али то је мало вероватно. У последње време Администрација САД започела је прави рат против процуривања информација. Незадовољан последњим скандалом је и председник земље Барак Обама. Ево шта је он изјавио коментаришући инцидент:

- Не поздрављам слична процуривања информација, зато што су ови програми били тајни и то не без разлога. Схватам да код многих тајни статус програма изазива сумње. Али у наше време многи програми носе тајни карактер. На пример, програми борбе против тероризма. Наш циљ је да не допустимо лошим момцима да нанесу штету нашој земљи. И ако сваки наш корак буде на првим страницама новина или у вестима, терористи ће моћи да предузимају узвратне мере. Ево зашто су ови програми тајни. И ако се дешавају слична процуривања информација то ће довести у питање наше антитерористичке програме, рад конкретних људи. То је врло опасно и смањује наше могућности за заштиту наших грађана.

Скандал се разбуктао прошле недеље. Британски лист Гардијан је објавио документа која доказују да америчке специјалне службе у режиму реалног времена добијају информације о свим телефонским позивима претплатника америчких телекомуникационих компанија. После тога лист Вашингтон пост је објавио податке о другом тајном систему – PRISM. Захваљујући њему америчка обавештајна служба може да контролише интернет промет великих провајдера. Власти су морале да признају да постоје оба програма, али су изјавиле да се све ради у складу са законом. Испоставило се да су за праћење грађана одлично знали у Конгресу, управо тамо су утврђивали одговарајуће законе. А налоге је издавао специјални Тајни суд.

Прича је наравно изазвала бурну реакцију у друштву и критику од стране правобранилачких група. За руководство специјалних служби појављује се све више питања. На пример, о лажном сведочењу. Ради се о томе што је у марту ове године директор Националне обавештајне службе Џејмс Клепер иступао пред члановима конгреса. И тада је сенатор државе Орегон, демократа Рон Вајден поставио Клеперу директно питање о праћењу америчких грађана. Ево тог дијалога:

Да ли АНБ сакупља било какве информације о милионима или стотинама милиона Американаца?

- Не, господине.

Не сакупља?

- Не намерно. Можда у оквиру неких случајева то може да се деси случајно. Али циљано се то не чини.

Наравно, Клепер није могао да не зна за програм сакупљања података о дејствима мобилних претплатника и за пројекат PRISMкоји функционише већ 6 година. Тачније он је отворено и јавно лагао. Сада се наравно чују оправдања да су сви програми тајни, али Клепера нису питали за детаље, већ за праћење грађана земље у целини.

Ако Министарство правде САД покрене кривично дело поводом овог скандала, на удару ће се наћи новинари британског листа Гардијан и америчког Вашингтон Поста, који су објавили сензационалне податке. И то ће бити у најмању руку трећи пример гоњења медија. Да подсетимо да је раније Министарство правде пратило новинаре агенције Асошијетед прес, као и дописнике канала Фокс Њуз. И ови случајеви су нанели озбиљну штету угледу актуалног шефа Беле куће.

Роман Мамонов,