Дан Русије: празник са компликованом историјом
Пре 21 годину руски грађани су добили нов празник – Дан усвајања Декларације о државном суверенитету Руске Федерације, преименован касније у Дан Русије. Ова одлука је била донета у парламенту у једном од најсложенијих периода новије историје. Од тада је 12. јун главни државни празник земље, која тек почиње да се на њега навикава.
Појава на политичкој карти света нове државе – Руске Федерације, пала је, без претеривања, у судбоносно време за милионе људи. Разарање СССР, који су многи називали империјом, било је праћено економским назадовањем, негативним расположењима у друштву, појавом политичких снага, не увек расположених за изградњу. Парада суверенитета изазвана конфликотм републичких и савезних власти, постала је узрок кардиналног политичког преформатирања простора СССР.
Нова епоха у Русији започела је уставном реформом, формирањем граница и принципијелно новим системом државне управе, проглашавањем демократских принципа живота државе. Русија је стекла државност, означила националне приоритете и заузела посебно место у глобалној политици. Никаве сумње поводом тога да је 12. јуни прави празник нема експерт фонда Индем Јуриј Коргуњук.
- Десило се оно што сам дуго очекивао. Још за време совјетске власти био сам човек зрео и формиран, магистар. И осећао сам се као у затвору у тој тоталитарној држави. Она ми се није допадала, она и ја смо ишли у разне стране. Нисмо ишли корак у корак. Од 90. године почео сам да идем у корак са својом државом, и зато је 12. јуни за мене очигледан празник.
Успостављање младе руске државе није протицало без облачка, што је сасвим објашњиво. За то постоји маса разлога: разноврност друштва, његовог етничког и религиозног састава, амбиције политичара, лишених могућности да управљају земљом, колосални економски проблеми, притисак спољних снага. Прва деценија суверене Русије била је помрачена политичком кризом 1993. године, оружаним конфликтом у Чеченији, девалвацијом 1998. године. У извесном тренутку се чинило да земља стоји на прагу распада и грађанског рата. Ипак доласком у Кремљ новог тима почетком 2000-их ситуација је почела брзо да се поправља. И то не могу да не признају чак наокорелији скептици и критичари актуалне власти.
Данас се може констатовати да је Русија успела као апсолутно самостална и угледна држава. Значи ли то да 12. јуни сви грађани земље виде као признати и чак и њихов лични празник? Вероватно још не. И у првом реду зато што су јака носталгична расположења за совјетским временом, сматра шеф катедре за политикологију Високе школе економије Леонид Пољаков.
- 12. јуни је датум сложен за адекватно разумевање. Још у саставу СССР, Русија је фактички прогласила своју независност. И покушаји да се повеже данашњи Дан Русије са догађајима совјетске прошлости у контексту носталгије за СССР мало компромитује и дискредитује сам датум. Део савременог друштва сматра да је распад СССР колосална геополитичка и људска трагедија. Истовмемено управо за тај датум везујемо формирање суверене Русије. У томе се и састоји главни проблем.
Између осталог нико није укинуо просту истину – историја се не може вратити уназад, повратка у прошлост нема. Земља треба да иде напред. И она наставља са јача своје позиције као формирана демократска дцржава, чак и са проблемима. Значи, и значај симбола државности ће расти. Таква је логика историјског процеса. Није случајно што управо 12. јуна, осим масовних празничних акција, најбољи људи земље награђују се Државним наградама. То је једна од малих, али већ устаљених традиција која показује свету и нама самима могућности земље и њених људи.
Илија Харламов,
КАТЕГОРИЈЕ
