Светлост и сенке Трећег енергетског пакета ЕУ

11-06-2013 02:16:24 | | Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs |


Нови преговори између Русије и ЕУ о трећем енергетском пакету одвијају се у Бриселу. Њихов циљ је јасан: усагласити ставове страна по питању од којег директно зависе перспективе енергетског снабдевања Европе. Ипак за сада је теже схватити како овај циљ може да буде достигнут. Јер Брисел да би угодио својим геополитичким амбицијама и спекулацијама одбија да узима у обзир интересе Москве.

Тешко да ће бити претерано ако се каже да управо успех руских пројеката као што су Севери и Јужни ток доприноси заоштравању става Брисела. Ради се о томе што у руководству ЕУ многи схватају енергетску безбедност континента као максимално ослобођење од руских испорука енергената. њима не одговара чак актуeлна чињеница да Гаспром пружа Европи око четвртине гаса који јој је потребан, а државама као што су Немачка и Словачка око трећине. Међутим, активирање гасовода Северни и Јужни ток, других нафтовода и гасовоада чине ЕУ и Русију још више узајамно зависним, истакао је у разговору за Глас Русије директор руске филијале PaceGlobalEnergyServices Армен Бадалов.

- Русија има врло озбиљан систем цевовода, који повезује регионе Западног Сибира са Западном Европом. Пуштање у рад гасовода Северни ток побошљало је транспортну ситуацију у датом погледу. При томе Европа остаје врло велико тржиште за пласман.

Чинило би се шта је овде лоше? Са економске тачке гледишта све сами плусеви. А са геополитичке сличан развој догађаја значи очигледно непожељно за многе у Бриселу формирање на европском континенту правог општег европског простора. У њему ЕУ губе одлучујући глас у односима са тачквим кључним стратешким регионима као што су Централна и Источна Европа, Балкан, постсојветски простор. Уз то треба узети у обзир да Русија може да понуди својим партнерима испоруке енергената из најширег спектра извора, између осталог са тако перспективних данас налазишта у мору – посетио је Глас Русије генерални директор руског Фонда националне енергетске безбедности Константин Симонов.

- У својој тежњи да добију потребне обиме енергената, људи се померају у воду у букалном смислу. Можемо да говоримо о томе да је светско море у целини будућа територија за производњу нафте и гаса. Што се тиче темпа руског изласка у море то је питање не неке далеке будућности, већ ближе перспективе.

Управо раст активности и утицаја Русије у светским енергетским пословима, изгледа, плаши њене опоненте у ЕУ који очигледно делују у оквиру не чак ни европских, већ пре америчких концепција. сличне концепције предвиђају подршку политичког утицаја и увећање контроле над главним светским енергентима. Оне су опробане ван граница Европе, између осталог у регионима богатим енергентима на евроазијском простору. Говорећи речима познатог америчког аналитичара Јусефа Ибрагима, логика деловања, на пример, САД у Ираку састоји се у претварању дате државе у приватни амерички нафтни торањ. Разуме се у Европи усијање енергетских ратова за сада није достигло ниво војне операције. Ипак то да ЕУ активно тежи да приграби ако не нафтне торњеве, онда у крајњој линији гасне вентиле, несумњива је чињеница.

Петар Искендеров,