Фундаментална наука – спас за човечанство

10-06-2013 08:35:12 | | Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs |


Познати физичар, добитник Нобелове награде Андреј Гејм прориче брзи залазак човечанства. Без подршке светској фундаменталној науци то ће се сигурно десети за 50 година.

Раније држављанин Русије, сада Холандије, витез Британске империје, научник Гејм неочекивано је допутовао у домовину, да би учествовао у дискусијама о будућности руске науке. Своју неочекивану јавну активност Андреј Гејм образложио је жељом да подржи фундаментална истраживања, без којих, према уверењу нобеловца, земља ће се неминовно наћи у заостајању.

Узгред, Андреј Гејм ушао у дискусију са оним критичарима руског економског модела, који наводе као главни проблем њену велику зависност од извоза угљеводоника. Постао је веома присутан израз – „Русија зависи од нафтовода и гасовода“. Великим делом то је исправна тврдња. Али према мишљењу Андреја Гејма, које је он изнео агенцији РБК, руски проблем зависности од „цевовода“ није само њој својствен. Исте тврдње Гејм је чуо од представника арапских земаља, Норвешке, Енглеске (у којој улогу нафтовода играју банке).

Андреј Гејм каже: „Све државе су истог мишљења – треба прекидати зависност од „цевовода“, само што се под појмом „цевовод“ у разним деловима света сматрају различите ствари. Ситуација је компликована у целом свету“. Основни проблем за цео свет, према мишљењу Гејма, састоји се у нечем другом: потребни су продори у фундаменталној науци. Технологије које ми сада користимо, већ исцрпљују себе. Гејм наводи пример: пре десет година мењали смо компјутере сваке две године – толико је брзо ишао напредак. Сада, уколико мењамо компјутер или мобилни телефон, побољшања су минимална. Мења се спољни изглед, а не уграђена технологија.

Нобеловац Гејм сматра, да свет преживљава нову парадигму, ново стање глобалне економије: Ми смо на почетку глобалне стагнације. Сви плодови који су били надохват руке - су убрани, и нашли смо се у близини тога, што морамо да платимо за грешке направљене током протеклих 50 година, када нисмо инвестирали у науку и технологије, сматрали смо довољним улагања у примењене технологије, које дају брзе резултате, а не у фундаменталне технологије.

Са тезом о природи данашње кризе слажу се многе колеге научника. Као аргунемт они наводе економску теорију, која је позната под називом „Таласи Кондратјева“'. Ова теорија тврди, да су капиталистички економски системи осетљиви према изузетној променљивости своје делатности сходно свом проширењу и сужавању током година. У суштини таласи Кондратјева су такозвани суперциклуси, који трају око 50-60 и више година, зависно од таквих фактора као технологија, дужина живота итд. Интересовање према овој теорију, коју је формулисао совјетски научник Н.Д. Кондратјев 1922-1928. године порасло је на талсу енергетске кризе 70-тих година. У то време, екстензивне технологије, које изискују велике трошкове, почели су сами себе да „једу“. Како је касније било утврђено, 1973. година обележила је завршетак таласа успона Сједињених Држава и почетак новог економско-политичког циклуса.

У општим цртама таласи се могу дефинисати као процеси успона и пада водећих грана или као промене у структури светске провреде. Темеље ових промена су нова достигнућа, притом то нису само проналасци нових начина производње и нових производа, него и нових тржишта, извора сировина и облика послове (или комерцијалне) организације. Према томе, иновацијом се може сматрати и парна локомотива или компјутер, и откриће налазишта нафте или злата, новог трговачког пута или стварање принципијелно новог облика организације пословања.

У задње време заиста се одвија одређена криза у развоју технологија, сматра водећи научни сарадник Института економије РАН, професор факултета глобалних процеса Московског државног универзитета Сергеј Малков.

- То је објективан процес. Налазимо се у тачци додира два таласа Кондратјева. Пети се завршава, а шести још није почео. Суштина је следећа: технолошка конструкција петог таласа је исцрпљена. Тржиште је засићено производима, који су урађени на њеној основи. Тиме је условљена светска економска криза.Време је веома опасно. У том смислу, што ће економска криза потрајати још око 7 година, и чак ће бити дубља. То може да проузрокује и проузроковаће јачање политичке нестабилности. Уосталом ми то већ видимо. Али у вези крајњег резултата треба бити оптимиста. Надајмо се, да ће се прелазак у нову фазу економског развоја одвијати без озбиљнијих социјалних и политичких потреса. Пример таквих потреса између трећег и четвртог таласа Кондратјева, био је Други светски рат. Многе ствари ће зависити од позиције светске заједнице.

Према мишљењу Андреја Гејма, човечанству је за нову индустријску револуцију потребан астероид који прети Земљи. Другим речима, да би нешто урадили за своје спасење, нама је потребна претња. Данас, како сматра нобеловац Гејм, привреда и наука су свако за себе, раздвојени су. Током протеклих 50 година, након завршетка „хладних и врућих“ ратова, човечанство живи у веома комфорним условима. У овом комфору, мозак се прекрио танким слојем масти. Homo sapiens – није неко рационално створење, чешће понавља: “Желимо све одмах, данас, а не за 50 година“. Под овим притиском, који ми сами, неприметно стварамо, смањене су инвестиције у науку“,- каже Андреј Гејм.

Научни кругови у целини деле ово мишљење. Иако нису баш сви склони песимизму. Своје мишљење износи заменик главног уредника часописа „Наука и живот“, кандидат техничких наука Дмитриј Зиков.

- Заиста, у претекле две деценије светска наука доживела је велике губитке управо у развоју фундаменталних праваца. И то изазива озбиљне опаске управо у овом правцу, о којем говори Гејм: „Поједене“ су све технологије, које су постојале. Ништа ново није откривено. Али мени се чини, да он сувише црно гледа на ово стање. Није све толико лоше. Правац, у којем може кренути развој у најближе време је стварање далеко савршенијих и нових технологија на додирним тачкама физике, биологије, медицине и хемије. И технологије, које су у вези са развојем рачунарске технике. То је електроника високог нивоа, то су „паметни“ самообучавајући системи, самообнављајући системи и на томе основани машиноградња, грађевинарство, транспорт, енергетика. Нове технологије утичу на живот човека увек на исти начин. Са једне стране знатно олакшавају живот. Са друге стране, човек постаје тромији, дебљи и инфантилнији.

У целини, проблем је у томе, да државе све мање и мање инвестирају у универзитетску и академску науку, у фундаментална истраживања. На исти начин делује и индустрија. Како каже Гејм, најбољи начин за подизање вредности акција је јавно обавештење да компанија затвара истраживачку лабораторију... И то није кривица компаније, то је једноставно пресија тржишта. Тржиште жели што већу добит, али не за 50 година, него идуће године. Компаније, које инвестирају 50 година унапред, једноставно не могу да преживе у овом систему.

Уосталом Гејм констатује чињеницу, која је давно и добро позната, позната је и руској пракси: само држава може да стимулише велику науку, јер гледа далеко унапред, ставља пред собом стратешке циљеве. Бизнис, по својој дефиницији, оријентисан је на извлачење добити „овде и сада“. И то је тешко оспорити.

Са друге стране, свако правило има изузетак. Андреј Гејм наводи пример технологије хладне фузије. Нико не може предвидети да ли ће успех ових фундаменталних истраживања бити за 10, 20 или 50 година. Али један од највећих проблема пред човечанством – одакле узети енергију. Нафту је немогуће стално трошити. У исто време амерички конгрес каже: „Обећали сте контролисану термонуклеарну реакцију прошле године, али нисте испоштовали рокове“. Постоји и такав примитиван однос према науци, констатује научник.

У целини фундаментална наука захтева професионалан, далековидан државни прилаз. Познати украјински новинар Анатолиј Васерман каже.

- Од фундаменталног научног открића до исцрпљивања његових комерциалних могућности пролази око сто година. То откриће престаје да вуче за собом привреду. На пример, прва Велика депресија је повезана са тиме, да је исцрпљен потенцијал открића електромагнетске индукције 1831. године. Аналогно томе, један од разлога данашње друге Велике депресије је исцрљивање потенцијала квантне механике. То никако не значи да неће бити нових разрада на њеној основи. То значи, да се уређаји, који користе фундаменталне законе квантне механике, усавршавају се истом динамиком, којом се усавршава и све остало.

Било које заустављање у развоју фундаменталних наука пре или касније проузроковаће економски неуспех. Али то настаје након толико времена, да политичари толико далеко у будућност не гледају.

Експерти, међу њима и Васерман, су уздржани у прогнозама, која фундаментална открића у најскорије време могу да изазову успон у комерцијалној области. Они нису спремни са неком сигурношћу да говоре и који правци фундаменталне науке имају највеће перспективе са позиције сутрашњице.

На пример, пре 20 година је ефекат суперпроводљивости је изазвао велику резонансу. Научници су се надали да пронађу „суперпроводљивост у условима кућне температуре“. Ово откриће би изазвало технолошку револуцију у многим областима: од транспорта до рачунарске технике. Нажалост, маште научника се нису оствариле.

Међутим, пораз није разлог за одустајање од борбе. Победе се иначе не могу замислити без пораза. Тим пре, уколико је реч о научно-техничком прогресу. Према мишљењу многих експерата трошкови на фундаменталну науку су ништавни по упоређењу са тиме шта она даје. Зато они, који штеде на томе, чине злочин против будућности човечанства.

Сергеј Дуз,