Беспилотни пројектили: рат иза ћошка
У последње време тема законитости примене беспилотних летелица у оружаним конфликтима који се воде на планети, заузима једно од првих места у европским медијмима и дискусијама експерата. Мада приоритет коришћења таквих летелица, које називају дронове (бумбари) припада старијем прекоокеанском партнеру у НАТО-у, европски савезници су испали увучени у повезане с тим проблеме.
Ових дана у Немачкој, например, избио је велики скандал око шефа одрамбеног ресора Томаса Мезјера, који је неочекивано објавио о одустајању од набавке у САД-у беспилотне летелице у оквиру пројекта НАТО Global Hawk. Разлог је да ће ЕУ одустати да сертификује те апарате због одсуства на њима система аутоматског спречавања судара у ваздуху. Бундесвер је планирао да набави 16 извиђачких и офанзивних апарата у износу 500 милиона евра. Али за дораду би требао још велики новац.Посланици су позвали министра да поднесе извештај о целисходности да тако троше новац пореских обвезника.
У вези са тиме су медији саопштили о могућем коришћењу од стране Пентагона својих база ракетних напада у Немачкој и са борних беспилотних летелица на ненајављене мете у сувереним земљама. Испало је, пише штампа, не само у САД-у, већ и на америчким базама у Немчачкој, постоје јединице које се баве Бумбарима. Медији подсећају да је 2007. године федерална влада дозволила да се у Штутгарту смести афричка команда оружаних снага САД. Осим тога, неопходна техничка опрема за одређивање места и усмеравања на њих уходана је на америчкој авионској бази У Рамштајну.
Одговарајући на питања штампе, федерална влада је изјавила да нема података да ли се у Немачкој планирала или је била извршена с њене територије мисија америчких бумбара.
Учесници одржане недавно у Берлигу конференције представника немачких института за истраживања конфликата позвали су владу Немачке да одустане од програма набавке борних Бумбара. Убиство без објављивања рата и уважавања правних норми, изјавили су научници у том документу, неприхватљиво је и са етичке, и с политичке стране. Раније су информативне агенције саопштиле о изјави комесара УН за људска права Нави Пилај, која је позвала да се строго уважавају норме међународног права при примени беспилотних летелица. Могућа ли је у пракси нека међународна конвенција о такви апаратима?
Коментар шефа оделења европске безбедности Института Европе Дмитрија Данилова, који је скептичан по том питању.
- Средства електронске и радиоелектронске пратње су основа данашње војне стратегије и тактике. Нико неће да прихвати ограничења. Иначе је довољно тешко припремати конвенције за ограничења неких наоружања. Усвојена у Ослу конвенција о нагазним минама, има довољну сложени пут.
Сдруге стране, говори Данилов, своу улогу игра конкуренција у сфери производње дронова.
- На крају крајева одбрамбена сфера се код нас налази под посебним покровитељством. Она не може да банкротира. Чак ако се деси неки кикс, мораће да се плати. То није немачки финомен, тако је у свим земљама које имају сопствени војно-индустријски комплекс. Данас, кажу научници, око 80 одсто држава користе беспилотне летелице. Између осталог, од пројекта НАТО-а Global Hawk Немачка неће одустати.
