Светло на крају тунела који нема краја?
У превазилажењу кризе евра наступа прекретница. Овакву, више-мање оптимистичку оцену дао је ових дана директор Европске централне банке Марио Драги. Како је он изјавио током свог говора у Шангају, на конференцији Међународног монетарног фонда, економија еврозоне, почевши од средине ове године, успева да „превазиђе негативни тренд“ и почиње да се опоравља.
„Економска ситуација у еврозони остаје сложена, - рекао је између осталог руководилац главне финансијске институције уједињене Европе,- но, ипак су се појавили и знаци стабилизације.
У мају ове године, Управни савет ЕЦБ је на свом заседању у Франкфурту на Мајни донео одлуку о снижавању базне камате рефинансирања до рекордно ниског нивоа са 0,75 до 0,5 % годишње. Осим тога, чуло се и да Централна банка може прибећи ка „нестандардним механизмима“ омекшавања новчано- кредитне политике, како би принудили националне комерционалне банке да још активније кредитирају једни друге, предузећа и физичка лица.
Марио Драги је најпре учинио услугу политичарима леве оријентације који траже да се појача стимуланс економског раста.
Пошто је одрадио своје, Марио Драги може да се „удаљи“ са те позиције. Узгред, шеф Европске централне банке је врло уверено изјавио, да биланси који су оптерећени неквалитетним активама неће учествовати у рекапитализацији националних банака. Док ЕЦБ не добије пуномоћ као једини регулатор банкарског сектора еврозоне, подвукао је Драги, било који недостатак капитала се мора решавати снагама самих акционера банака, влада или регионалних фондова подршке.
Према подацима Организације за економску сарадњу и развој, 2013.године економија у државама зоне евра смањила се за 0,6% и тек 2014.године ће се вратити ка расту од 1,1%. Ово је приметно ниже од претходних прогноза.
Доктор економије из немачког Фонда науке и политике Огниан Хишов не чуди се оптимистичким изјавама руководилаца политичких и економских структура у ЕУ:
То је важни део професије, приметио је доктор Хишов у разговору за „Глас Русије“. – Али ако, на пример, проналазирамо бројке које наводи агенција Eurostat, може се закључити, да се криза и ове године заправо наставља, као и претходних година.
Руски колега доктора Хишова- професор Више школе економије Иван Родионов сматра, да, напротив побољшање ситуације и позитивна динамика економије већ наступа, но ипак са одређеним потешкоћама:
- Проблем је у томе што, према речима Родионова, многе државе су почеле да дају мање чврста обећања у вези са контролом над расходима у смислу неопходности стимуланса раста економије. Посебно се ту истиче Француска. И јасно је зашто Марио Драги апелује на придржавање договора. А мере стимулације, по његовим речима морале би бити на нивоу буџета, и ниже на нивоу комерцијалних банака. Са њима он и предлаже сарадњу.
Изгледа даће се светло заиста и појавити на крају тунела. Питање је само, колико је далеко крај тунела?
