Налазите се на страници > Почетна > Колумне > Жудња за Луноходом

Жудња за Луноходом

04-06-2013 11:09:22 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


Ове године се навршава 20 година од како је на аукцији "Сотбија" продата совјетска машина Луноход-2, која се од 1973. налази на Месецу. Дакле, 20 година она има свог новог власника, иако је то мало коме познато: колекционар космичких артефаката, син астронаута НАСА Ричард Гериот, који је и сам 2008. боравио на МКС у својству туристе.

Никада се нешто слично у историји аукцијских кућа није десило. Њујоршка аукција од 11 децембара 1993. у потпуности је била посвећена теми космоса. Ево неколико ствари које је отишло под чекић: манекен "Иван Иванич", који је одлетео у свемир 20 дана пре Јурија Гагарина, са натписом: "Не дирати. Када га приметите, одмах пријаве властима", спортски костим Јевгенија Леонова, капсула брода "Сојуз". Писма оних који су боравили у орбити, специјални шах. Три камена месечевог тла које је допремила совјетска „Луна-16“.

И ево број № 68А: Луноход-2 с матичне платформе "Луне-21". Речено је било да се не гарантује повратак на Земљу ова два предмета, па се зато продаје само title - право на њихово поседовање. Ово купцима није много засметало. Експонат је продат за 68.500 долара. Ричард Гериот је у својој кући обесио урамљени сертификат.

Како га је НПО „Лавочкина“, који је створио Луноход-2, могао да стави на аукцију? Ствар је мутна, али нешто појашњава оператер Лунохода, стручњак за космичку технику Вјачеслав Дуган.

- У оквиру НВО је била краткотрајна фирма. Звала се "Луноход". Ми смо увек покушавали ући тамо. Врата су све време била затворена. Након тога, она је негде нестала. Ето она је продата. Како је то урађено - не знам.

Према мишљењу Вјачеслава Дугана, продат је Луноход-1 са Луне-17" а да је Луноход-2 грешком наведен на сертификату.

Чак и да је тако, суштина се не мења: на месецу је наш апарат, а право на имовину се пренело на странца. Да ли треба Русија да покуша да поврати то право? Мишљење шефа лабораторије Института за космичка истраживања Руске академије наука (ИКИ РАН) Игора Митрофанова.

- Морамо да видимо ко је продао и по којој основи. Пре оспоравања, да не дођемо у глуп положај, потребно је на почетку наћи тога ко је продао и са њим се разјаснити. А тек онда касније оспоравати саму продају. Ипак, крив је продавац. Ако сте створили услове по којима се може трговати оваквим краткотрајним фирмама, потребно је питати оне који су створили такве услове.

Допуњује главни уредник "Новости из космонаутике" Игор Маринин.

- Питање је правне природе. Нема смисла се спорити са Гериотом. Неопходно је оспоравати законитост продаје ове фирме. Пошто је ликвидирана, сада се не могу показати претензије на њу. То што је Гериот купио Лунаход од фирме којој он не припада, он није крив.

Може се поставити питање у ширем смислу, не ограничавајући се само на Луноход. Да ли је потребно повратити бар део продатих експоната? Коментар директора ИКИ РАН Лава Зељонова.

- Гледајући овако, требало би откупити ове артефакте. С друге стране, они помажу у промоцији совјетског космичког успеха. На пример, постоји музеј у Тулузу "Космички град", где се налазе многе ствари које су Французи купили од наших предузећа. У почетку сам био изненађен: како ми немамо, а они имају? Али када сам видео како то ради - хиљаде француских студената дође и види (Французи су часно представили наша достигнућа) - то ради за нас!

Не заборавите још како је тешко било у Русији 1993. Управо се распао Совјетски Савез. Многи научници су остали без посла, други месецима нису примали плате. Научно-производно удружење „Лавочкин“, где је настао Луноход, није било изузетак. Ако приход од аукције оде фондовима за подршку научницима – било би користно. Истина, постоје сумње да ће се то у овом случају догодити.

И Ричард Гериот у својим плановима иде даље. Он каже да има право и на земљиште на Месецу, где је стациониран Лунаход. То је у супротности са међународним споразумом, према којем Месец у целини или њени посебни делови не могу припадати било којој земљи. Међутим, споразум не обухвата појединце...

Борис Павлишчев,