Интервју хрватског филмског редитеља Арсина Антона Остојића
У граду на Неви наставља се међународни фестивал Филмови балканских земаља. Наш специјалнит дописник Григориј Соколов је разговарао с учесником форума редитељем Арсином Антоном Остојићем.
Разговор с доајеном хрватске синематике почео је од доста спорне тврдње да савремени филмови недовољно одражавају стварност.
- Ако хоћемо да видимо нашу повест, а наша повест је и на филму, онда ћемо да се вратимо двадесет, тридесет или педесет година натраг и погледаћемо озбиљне филмове који су говорили о нама. Филм наравно мора да буде истинит. Питање истинитости на филму је сад неко комплексно питање. Улазимо можда и у теорију филма или уопште како уметност направити. Филм који је добар има тенденцију да буде истинит. Истинитост се постиже са квалитетом, са добром уметношћу. Ако направите добар филм и ако нисте намерно грешили у чињеницама онда сте вероватно направили добар филм. Они што ја хоћу да говорим кад кажем истинит хре свега мислим да истинит и за људске емоције, да су те људске емоције у филму погиђене. То је за мене пре свега истинито. Не само чињенице, например, где које године нешто било. То у филму мора да буде увек. А права истина је људски живот, људска емоција, осећаји и односи међу људима.
Како је познато, у балканском региону су се спорна питања често решавала помоћу оружја. То је нашло одраза у филмској уметности, где је на неки начин присутна војна тематика. Демонстрирати такве филмове значи држати гледаоце у стању напетости. С једне стране, народ мора да зна своју историју, с друге стране, он не сме да стално мисли на њене негативне стране. Према речима Арсина Антона Остојића, у Хрватској су већ решили тај проблем.
- Можда у овом тренутку постоји нека права мера, поготово у задњих две године су се појавиле добра комедије. Али у исто време су се појавиле и добре драме које добијају награде у иностранству. Мислим да то показује зрелост кинематографија на том подручју.
После распада Југославије свака новонастала земља је почела да развија своју националну филмску уметност. Да ли се успоставља сарадња између филмских уметника данашњих независних држава?
- Ја мислим да највише је сарадња управо између земаља бивше Југославије. Например, када ми копродуцирамо у Хрватској, највише копродуцирамо са земљама бивше Југославије. То је случај са филмом Горана Паскалевића, који такође би волео укључити у ову озбиљну групу филмова који се баве истином. Мислим да је то јако важан и добар филм. И мој филм „Залимин пут“ је рађен као ропродукција Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине. Значи опет је то била копродукција земаља бивше Југославије. Тако да видимо да још постоји интерес за такве приче између наших земаља, земаља Балкансре регије. Тако да мислим да је то важно јер ми помажемо једни другима.
Да ли је оправдано, према Вашем мишлењу, одржавање таквих међународних фестивала као што је овај у Санкт-Петербургу?
- Ја мислим да је уопште вредно приказивати добре филмове које публика иначе не може да види. Знамо да се у кинима врте углавном комерцијални Холивудски пројекти или домаћи филмови. Али тешко публика може да види филмове из других земаља. Тако да мислим да је важно да види и балканске филмове једноставно да се упозна с тиме шта се догађа на Балкану, како људи размишљају, шта су преокупације и теме код нас на Балкану. Тако да мислим да је то важно. Апсолутно.
Између осталог, Арсин Антон Остојић није први пут у Петербургу. Он је посетио руску северну претоницу пре 4 године, приликом првог међународног фестивала балканског филма. Разуме се, он је искористио ту могућност да би посетио Ермитаж, Руски музеј и друге знаменитости Петербурга.
- Оно што ме је фасцинантно су километри и километри канала. И канали су сви уређени са каменом обалом и сви стоје. Знамо колико је то посла, колико је требало да се сва ова мочвара која су ту била у задњих тристо година да се све тако уради да испада један град који функционира. По мени је то прелепо. Ја сам се возио каналима, узео сам и брод овај пут. Тако је било јако лепо возити тим каналима и видето колико је то било по посла да се све то направи. Ја обожавам те мале металне мостове. То ми је баш јако драго. То је јако филмично. Санкт Петербург је јако филмичан град. Има ту лепоту која може да изгледа на филм.
