Арапско пролеће као јесен арапског балета
Браћа-муслимани, који су дашли на власт у Египту, желе да ускрате земљи балет. Посланик Привременог парламента Египта од салафита Гамал Хамед је назвао балет уметношћу, која противречи исламу. "Иначе нисам против уметности, само сам против ширења зла, неморала, непристојности и порока уместо културе."
Египатска опера се до недавно сматрала највећом и малтене једином на Блиском Истоку. Балетска трупа се формирала током више година, између осталог, на рачун позваних играча из земаља ЗНД и Источне Европе. Гостовања страних трупа су изазивала непроменљиву ажиотажу и интересовање месне публике. Међутим, данас на позадини гласина о затварању балета, укинута је финална приредба Аиде. Та опера, која се успешно давала на египатској позорници током више деценија, праћена је балетским умећима, зато је руководство одлучило да одустане од последње приредбе, вративши новац за улазнице.
Коментар каирског новинара Амруа Белтагија.
- Они увек дају чудне за Египћане, необичне предлоге. Први пут од отварања позоришта су обуставили Аиду. То је невероватно! То је иначе катастрофа! О опери Аида су изјавили на арапском и енглеском. Један од исламиста је пре неколико месеци иступио и рекао да је потребно забранити енглески језик у школама, јер то није наш језик, није нам потребан. Све ћемо радити на арапском, чак Интернет. Све што има на енглеском, мора да буде на арапском. Обични Египћани то не схватају озбиљно, јер је то бесмислица.
Делатници културе Египта су организовали протестну акцију, међутим, тешко да ће моћи да реше системски проблем, с којим се суочила постреволуционарна земља. Тај проблем је исламски фундаментализам, који у овом случају заступају Браћа-муслимани.
Нови лидер Египта Мухамед Мурси је уверен да су основа законодавства принципи шаријата. Додуше, Мурси прецизира: шаријат пружа само опште оквире живота, а не и детаљизоване конструкције. Што се тиче детаља – људи сами морају да их одреде и претворе у законе уз помоћ парламента. Иначе, сада се тако и дешава. Исламски фундаментализам улази у живот Египћана управо помоћу демократских процедура.
Према мишлењу неких експерата, природни противници исламског фундаментализма су ауторитарни режими. У низу земаља, обухваћених арапским пролећем, управо такви режими су се супротстављали опасности исламизације. Међутим, насилно одстрањивање фундаменталистичких организација од политике само је појачало њихове положаје. Арапско пролеће је постало мртва тачка, која је окренула историју у супротном смеру.
Иначе, у праву су они, који су сматрали да демократија, која је нагло пала на муслиманске земље, неће водити ничем добром. Других победника, осим фундаменталиста, у арапском пролећу неће бити. Постоји вероватноћа да ће они свршити с демократијом, чим се учврсте на власти. Запад је пожурио са подршком радикалних промена на Блиском Истоку. То не значи да је демократија у принципу контраиндикативна за арапски свет. То значи да пут ка слободи води преко друштвене еволуције, а не државних удара. Случај каирског балета мора да буде поука за поборнике радикалних и наглих промена.
