Поклон астрономима последњег дана пролећа
Велики астероид пролетео је у петак поред Земље. Овог пута он не представља никакву опасност, изјављују научници. Растојање до њега ће изнети скоро 6 милиона километара. Упоредо са тим космички путник је привукао пажњу астронома: два снажна радиотелескопа одједном – у Калифорнији и порториканском Аресибу – пратиће његов лет.
Интресовање научника није случајно. Чељабински метеор који је уздрмао читав свет, натерао је међународну научну заједницу да више пажње поклања проучавању могућих опасности из космоса. Истовремено светска наука је почела озбиљно да рачуна да ће извући из астероида сасвим материјалну корист, рекао је за Глас Русије академик Руске академије космонаутике Циолковски Александар Жељезњаков.
- Један од примењених значаја је проучавање потенцијалне опасности за нашу планету од стране других небеских тела. Друго – сада се поклања прилично много пажње припреми летова ка астероидима, у првом реду ка оним око Земље, са тачке гледишта проучавања могућности експлоатације корисних руда на њима.
Али како видети тако мали објекат по мерилима Васионе? Обична оптичка средства у томе не могу да помогну. Астероид на растојању од 6 милиона километара може да види само радиотелескоп. У суштини то је исти тј радиолокатор, објаснио је шеф одељења за истраживање Месеца и планета Државног астрономског института Штернберг Владислав Шевченко.
- Из једног телескопа се шаље сигнал на дати објекат. Одбачени радијски сигнал ће ловити други снажни радиотелескоп. По одрађеном радијском сигналу може да се сазна врло много, све до хемијског састава. А пре свега спољни параметри: период окретања, ако се примењују закони физике, може да се сазна маса тела, расподел масе унутар тог објекта. И наравно карактер његове површине.
Слична информација данас је једнако занимљива како фундаменталној науци, тако и предствницима бизниса, сматра Александар Жељезњаков, при томе последњи имају за ова небеска тела сасвим конкретне планове.
- Проучавајући њихову површину и структуру можемо да сазнамо од чега се састоји дати астероид. На пример, онај који се састоји од неких руда, гвоздених или других, то је потенцијални објекат за будућа проучавања и разраде. Сада постоји већ неколико компанија које су прогласиле конструисање космичких уређаја у будућности који ће полетети на асетроиде, вадити тамо руде и пребацивати их на Земљу. Знајући од чега се састоји астероид, ми ћемо знати ка чему треба летети и где шта ископавати.
Међутим обичне људе сада више занима друго питање: неће ли пролетети наредни астероид много ближе нашој планети и не треба ли чекати нове падове небеских тела? Александар Жељезњаков не искључује да ће у догледној будућности бити падова малих небеских тела на Земљу. Али глобалну катстрофу не треба очекивати, убеђен је експерт. По његовом мишљењу ако разарања и буду, биће строго локална.
Григориј Милењин,
